Документарни филм „Тачка прелома- рат који је променио правила“- 24. марта премијерно на РТС-у

Документарни филм доноси сведочења иностраних саговорника, високих функционера политике, војске, међународних организација и медија који су директно или индиректно били сведоци дешавања на Косову и Метохији и Југославији. О догађајима који су трагично изменили и исписали историју Србије, не говоре Срби већ Американци, Немци, Италијани, Британци, Швеђани, Руси и Финци. Саговорници у филму износе анализе и тврдње које се до сада нису чуле у српским медијима. Зашто је дошло до бомбардовања, шта му је претходило, како су доношене одлуке о циљевима и које су међународне консеквенце бомбардовања Југославије… То су теме новог документарног филма који је рађен у продукцији Информативног програма РТС.

Свака прича почиње питањем: Зашто се нешто догодило? Па тако и ова наша. Шта је био разлог за бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године? Зашто је 19 НАТО земаља, предвођених Сједињеним Америчким Државама, бомбардовало Југославију?

Ако одговор потражимо у 1999. години наћи ћемо у архивске изјаве челника западних земаља и причу о хуманитарној катастрофи као основном поводу за бомбардовање. Југославију је требало бомбардовати како би се зауставила и спречила хуманитарна катастрофа коју над албанским народом на Косову, како су говорили, спроводе Срби, односно, српске војне и полицијске снаге. Сви су тада тако говорили. Бил Клинтон, тадашњи председник САД, убеђивао је јавност да Југославија мора да буде бомбардована и да ће Милошевић оклевање запада схватити као „дозволу за убијање”. Премијер Велике Британије Тони Блер тврдио је да је сила једини језик који Милошевић разуме и да хуманитарна катастрофа на Косову само бомбардовањем може да буде заустављена.

Шта данас, 27 година касније, кажу њихови тадашњи сарадници? Одговор на то питање у новом документарцу Радио-телевизије Србије доносе: потпредседник Скупштине ОЕБС-а Вили Вимер, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД Чарлс Капчан, италијански генерал и тадашњи војни аташе Италије у СР Југославији Бјађо ди Грација, медијски саветник Косовске верификационе мисије новинарка Тицијана Боари…

– Занимљиво је да после 27 година нико више не говори о хуманитарној катастрофи као разлогу за бомбардовање Југославије – каже ауторка филма Слађана Зарић. Професор Капчан, који је уједно био и саветник америчког председника, наводи да хуманитарна катастрофа није била разлог бомбардовања, јер су се у то време много веће хуманитарне катастрофе дешавале у Африци и југоисточној Азији и нико тамо није реаговао. Сличног мишљења су и остали моји саговорници. Новинар немачког јавног сервиса АРД Џо Ангерер, аутор документарног филма „Све је почело једном лажи”, каже да је прва и основна лаж која је произвела остале лажи, била лаж да је на Косову пре почетка бомбардовања била хуманитарна катастрофа.

Немачки политичар и потпредседник ОЕБС-а Вили Вимер тврди да је немачко министарство одбране почетком 1999. године имало извештај који је био коректан и који је ситуацију на Косову и Метохији описивао као сукоб ниског интензитета. У том извештају је, како наводи Вимер, српска страна представљена као страна која се придржава споразума о поштовању прекида сукоба. УЧК је представљен као неко ко те сукобе почетком 1999. године изазива. Међутим, по речима Вимера, немачком парламенту није предочен извештај Министарства одбране, немачки посланици разматрали су извештај Министарства спољних послова које је имало сасвим другачију слику ситуације на терену – слику у којој су Срби криви за све. Италијанска новинарка и медијска саветница у КВМ, која је крајем 1998. и почетком 1999. била на Косову и Метохији, каже у документарном филму „Тачка прелома”, да је хуманитарна катастрофа почела након бомбардовања.

Ако хуманитарна катастрофа није разлог за почетак бомбардовања, зашто је онда 19 земаља НАТО-а бомбардовало Југославију 1999. године? Саговорници у филму разлоге траже у различитим интересима.

Потпредседник скупштине ОЕБС-а Вили Вимер каже да су му тих година људи из Стејт департмента говорили да разлоге треба тражити у ономе што амерички председник после Другог светског рата није урадио – није обезбедио војно присуство САД на Балкану – преноси Слађана Зарић и каже да је по сазнању Вимера формирање војне базе „Бондстил”, која се налази близу Урошевца, један од кључних разлога бомбардовања. Разлози су, истиче Вимер, геополитички.

Професор историје на Оксфорду Џејмс Петифер сматра да разлоге треба тражити на више страна: са једне стране Америка је желела да заврши са Милошевићем, са друге плашила се ширења сукоба на околне земље и нових избегличких криза, са треће стране доминантан је био и војни и геополитички интерес Америке који је настао после Хладног рата: требало је контролисати Јадран и војне поморске базе у Албанији које су током Хладног рата биле под утицајем Русије. Без прозападног Косова и Метохије у позадини, та америчка доминација морем била је немогућа. А контрола мора је један од кључних стубова америчке војне стратегије – објашњава професор Петифер у новом РТС документарцу.

Саговорник у филму је и Јан Оберг, мировни активиста који је током деведесетих година био саветник Ибрахима Ругове, албанског политичара са Косова и Метохије који се залагао за независност Косова мирним путем. Оберг се тих година састајао и са српском и са албанском страном у покушају да пронађе мирно решење кризе. Сједињене америчке државе су Ругову виделе као губитника, који мирним путем ништа не може да постигне и зато су подршку дали милитантном УЧК. Оберг сматра да је УЧК успео само зато што је имао америчку подршку. У ком тренутку је Стејт департмент променио мишљење и како је могуће да од терористичке организације, УЧК за Сједињене Америчке Државе постане релевантан партнер?

Професор Чарлс Капчан, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД каже да односе Сједињених Америчких Држава и УЧК треба посматрати кроз чињеницу да су Америци за бомбардовање биле потребне копнене трупе и партнер на терену. Америка ни тада, као ни сада, није желела да има војне губитке и зато се определила за рат из ваздуха. На терену, партнер јој је био УЧК. Ругова, по Капчану, није могао да постигне ништа.

Документарни филм „Тачка прелома – рат који је променио правила” доноси сасвим нову перцепцију бомбардовања Југославије, каже Слађана Зарић и објашњава да саговорници овај рат сагледавају у светлу будућих светских дешавања. Рат на Косову је мајка будућих ратова; то је рат који је променио правила; сав хаос почео је тада; рат на Косову је значајније утицао на међународно право, него пад Берлинског зида; тада је отворена Пандорина кутија, то су све оцене саговорника у мом документарцу – наводи ауторка филма.

После рата на Косову, више нису биле важне Уједињене нације, више није био важан члан 5 НАТО савеза који налаже да НАТО реагује само у случају када је нека чланица савеза нападнута, међународно право више није било обавезујуће. Успостављена су нова правила која су се касније примењивала на Ираку, Либији, Авганистану – сматрају саговорници у документарном филму који можете премијерно погледати на Првом програму РТС-а на годишњицу обележавања почетка бомбардовања Југославије.