Повратак елите убрзава развој

Према подацима Светског извештаја о пословању, Србија је на другом месту по броју одлазака младих у свет, односно одливу умова. Током деведесетих година, из Србије је отишло 300.000 младих, а о томе колико се њих вратило нема тачних података. Иако је држава повећала улагања у науку, проф. др Вера Дондур, председница Националног Савета за научни и технолошки развој, сматра да ће процес враћања младих потрајати дуже.

"Они који су већ отишли, а то су високообразовани, очекују да се врате у једну развијену земљу и њима је из много разлога тешко да се врате. Са једне стране, потребно је да дођу стране инвестиције и послови на којима би они могли квалитетно да раде и наставе свој живот, каже Вера Дондур у интервјуу нашем Јутарњем дневнику.

Професорка истиче да држава мора да има јасну политику усмерену на спречавање одласка младих који завршавају студије, али и на стварање услова за повратак оних који су већ отишли. Чини се да је најважнији део тог процеса обезбеђивање одговарајућих радних места младима који се врате са усавршавања, јер је, ипак, најудобније радити у сопственој земљи.

"Када млади људи крену да раде у некој установи и институцији, и из ње оду на усавршавање, много је већа вероватноћа да ће се они вратити. Са друге стране, док људи не оду и не виде у којим условима морају да живе и раде ван земље, они то идеализују", наглашава др Вера Дондур. 

Поред институционалног оквира, проблем су и веома компликоване правне процедуре за повратак. Такав је процес нострификације - признавање диплома ради наставка школовања и запошљавања. Проф. Вера Дондур каже да тај процес може да се обави у веома кратком року, али је неопходно да Министарство има добро едуковану и динамичну службу која ће се, потпомогнута Универзитетом, бавити тим питањем.

"Ми као земља морамо да имамо политику којом се овом проблему поклања велика пажња, јер су земље које су успеле да врате своју елиту из света бележиле драматично убрзан развој и раст", истиче професорка Дондур.