Традиција се чува на фестивалу у јужном Чикагу

Један од главних волонтера на српском фестивалу у јужном Чикагу је већ годинама Перо Станојчић, који је дошао у овај део Америке још 50их година прошлог века.

Он каже: "Ми смо одувек знани као једна од најактивнијих црквених заједница у Чикагу. Али захваљујући нашој старијој генерацији, која је отишла богу на истину, научили смо ствари како треба да радимо и како да се понашамо један према другоме, да радимо и сарађујемо као браћа."

Црква Свети Симеон Мироточиви изграђена је по узору на Манастир Каленић.

Старешина храма је отац Миле Суботић. Он каже да је фестивал значајан за парохију.

"То је прилика да се окупе парохијани, пријатељи, кумови, не само из јужног Чикага већ и северозападне Индијане. Имамо данас и госте из Канаде, са источне обале који долазе да проведу време са нама."

Лекари и медицинске сестре из Српско Америчког Медицинског и Стоматолошког Друштва давали су савете посетиоцима и мерили притисак.

Мама Милена Стефановић инспирисала је ћерку Миу да и сама уђе у медицинску професију.

"Да, да мама ми је увек причала кад сам била мала како обожава посао, како воли да помаже људима и онда ја сам исто хтела такав живот да имам." 

Говори нам шта је потребно урадити да би постала медицинска сестра у САД.

"Треба прво завршити четири године као за сваки други факултет али хоћу још три године да будем на студијама за анестетичарку." 

Питамо докторку Мирелу Савчић да ли се боје наши људи да сазнају ако имају висок притисак. Додајемо, ја знам неке такве. 


"За сад оклевају, али ја мислим да ми треба да будемо присутни мало више и мало чешће па ће се онда опустити и они."

Секретар парохије Ранко Јовићевић каже да је ово значајна заједница.

"Ово је једна од старијих наших општина овде и надамо се да ће сви уживати. Имамо печење, јагњеће, прасеће, широк избор хране."

Милосав Обрадовић, председник црквеношколске општине је цео живот провео у Чикагу, али као и сви овде говори одлично српски језик. 

"Привлачимо народ овде из околине. Не долазе само Срби, имамо и друге нације које долазе. Воле нашу храну, воле нашу традицију."

Многи чланови ове парохије више не живе тако близу као што је био случај некада, али им није био проблем да возе пола сата, сат и више из разних околних насеља да би одржали овакве фестивале и разне друге догађаје. 
 

уторак, 14. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом