Беч обележава Теслину годину - књижевност, изложбе и сећање на генија

У суботу, 28. марта 2026. године, представљена су три књижевна дела Радмиле Сатарић, књижевнице из Новог Сада. Реч је о делима: „Никола Тесла инспирација, на српском и енглеском језику, „Никола Тесла кроз есеје" и „Дечја година са Николом Теслом".

Ауторку, њен живот и дело, представила је Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић", истичући да је реч о професорки књижевности, која је постизала запажене резултате, заједно са својим ученицима на различитим такмичењима и реализовала многобројне пројекте, који подстичу културу говора и развијају љубав према српском језику и књижевности, обраћајући посебну пажњу на развој и подстицање талената код ученика.

„Велике су њене заслуге на пољу културе и образовања. Написала је рецензије за многобројна књижевна издања, међу којима је и моја књига, "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн", која ће уз истоимену изложбу, бити приказана у Вуковој задужбини у Београду, у четвртак, 2. априла 2026. године, у 12 часова и 16. априла 2026. године у 18 сати у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду.

Њен супруг академик проф. др Миљко Сатарић, који је вечерас са нама, угледни је члан САНУ у Београду, при Одељењу за математику, физику и гео-науке, од 2009. године. Професорка Радмила Сатарић је мајка два успешна и факултетски образована сина, са којима је изнедрила још једну значајну књигу "Никола Тесла кроз есеје". Реч о једном ретком профилу успешне жене, добитницом великог броја признања и награда, која је оставила и даље оставља траг на нашем књижевном небу", подвукала је Светлана Матић.

Обраћајући се публици, Радмила Сатарић се захвалила на позиву и истакла веома успешан рад АСКД „Вилхелмина Мина Караџић" и њене председнице, говорећи да су све очи из Србије, упрте у Беч и у културне и просветне активности, као и у обележавања годишњица српских великана и научника, које ово друштво већ пуних седам година, успешно реализује, а у циљу очувања српског језика и наше богате културне баштине. „Доћи у Беч, за мене је једна посебна лепота, јер он поседује посебну музику и архитектуру. Беч је извориште културе", рекла је Радмила Сатарић.

Бројна публика је са пажњом упијала Радмилин осврт на лик и дело великог Николе Тесле, који је променио свет, а кога је она на врло аутентичан начин представила у својим романима. Напоменула је да је Никола Тесла, још као мали, рекао свом ујаку да ће он нешто велико урадити на Нијагари, што се и обистинило. Данас његов споменик на Нијагариним водопадима, достојанствено подсећа на иновативна дела великана. Подвукла је да је Тесла уметник у науци, који је себе доживљавао као аутомат, који је диригован спољним утицајима.

Професори га, нажалост, нису разумели, у току његовог школовања, а ни његови савременици, јер је он поседовао математику у језику. Био је опчињен бројем три, који је за њега имао чаробно значење. Читао је Вукове песме, које потичу из српског народа, а први реформатор српског језика, пренео је пелцере културе из српског народа у Беч.

Светлана Матић и Радмила Сатарић су се сложиле да је Никола Тесла чудотворац, обично необичан и необично обичан. Захвалиле су се Тесли на богатству иновација и што нас је све повезао.

Мила Појтер, ученица која похађа наставу на матерњем језику у једној бечкој основној школи, рецитовала је песме о пролећу. Тим поводом, на поклон је добила часопис „Витез". Никола Тесла је волео природу, село, свог оца, мајку и завичај, који је носио у срцу до краја свог живота и са поносом истицао своје српско порекло. Слао је писма и телеграме и био велики син, рођак и брат.

Као знак захвалности за учешће у обележавању великог јубилеја, Светлана Матић је Радмили Сатарић и њеном супругу проф. др Миљку Сатарићу уручила ешарпу и кравату са ликом Николе Тесле, чију је скицу сачинила чувена дизајнерка Роксанда Илинчић, а произвела их је тржница „Шевић" из Темерина.

У књизи „Никола Тесла инспирација", рецензент књиге Душица Матицки, између осталог, констатује: „Роман Никола Тесла инспирација састоји се од 62 приче, које могу независно да се посматрају и егзистирају и својеврсна је ризница научних, историјских, књижевних, путописних података, помоћу којих може много да се сазна о духу времена у коме је Тесла живео, али није заобиђен ни савремени тренутак у коме живимо и у коме се домети Теслиног дела јасније виде. Дело је описано раскошним, рустикалним језиком, са обиљем метафора и епитета. Из сваког дела романа, трепери артизам Радмиле Сатарић, инспирисан делом великог научника, па отуда и такав наслов Никола Тесла инспирација. Међутим, за њу Тесла није коначна одредница, већ само једна значајна карика која мора да се настави рађањем новог генија", закључила је рецензенткиња ове инспиративне књиге.

У наставку програма, Светлана Матић је отворила изложбу о Николи Тесли, која садржи 20 плаката, а на њима су најзначајнији детаљи из живота и рада научника, који је осветлио планету Земљу. Промоција књиге „Рекли су о Николи Тесли" и изложба, биће приказана и свечано отворена у просторијама Конзулата Републике Србије у Бечу, поводом Дана планете земље, у четвртак, 9. априла 2026. године у 16 сати, под покровитељством Њ.Е. Марка Благојевића, амбасадора.

На овој културној манифестацији, приказане су фотографије и предмети са ликом и потписом Николе Тесле, а које је изнедрила Наташа Пајковић, уметница. Стефан и Сунчица Раинпрехтер су представили свој производ „Тесла мед", брендираног и одличног квалитета.

Уз богату закуску и дружење, Радмила Сатарић је потписивала своја књижевна остварења. На овом скупу, између осталих, присуствовали су: Сузана Царовић, конзул, проф. Дуле Аћимовић, проф. др Нађа Аћимовић, универзитетски професор на Електротехничком факултету у Бечу, бечки ствараоци и културни посленици.

Приликом обиласка српских трагова у Бечу, Радмила и Миљко Сатарић, заједно са Светланом Матић обишли су, између осталог, место где је Амбасада Републике Србије, спомен-плочу у Мароканергасе, где је Вук Стефановић живео и преминуо, Храм Светог Саве у Бечу, бисту Вука Караџића и спомен-плочу Мини Караџић, коју је Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић" поставило 2021. године, у част прве српске сликарке, књижевнице и Вукове ћерке, у трећем бечком округу.

 Биографија:

Радмила Сатарић (девојачко презиме Караџић) је рођена у Цетињу 4. маја 1952. године. У Новом Саду је 1975. године завршила Филозофски факултет, Катедру за југословенске књижевности.

Радила је на радном месту професора српског језика и књижевности у Београду и Новом Саду у угледним средњим школама (Средња медицинска школа у Београду и Техничка школа „Милева Марић Ајнштајн" у Новом Саду). У току рада у просвети обављала је мисију популаризације српског језика и књижевности, културе, писања и доброг говорења, те је имала бројне изузетне успехе у настави и ваннаставним активностима са својим ученицима на школским, градским и републичким такмичењима. За рад са талентованим ученицима Радмила је добила похвалницу Извршног већа Аутономне покрајине Војводине. У току свог педагошког рада обухватила је својим ангажовањем далеко шире подручје културних делатности него што је то било предвиђено програмом и планом рада. На Трибини школе организовала је предавања о великанима српске науке (Никола Тесла, Михајло Пупин, Милева Марић Ајнштајн...)

Приликом боравка у Канади (2001. и 2002. године) у граду Едмонтону, где је њен супруг проф. др Миљко Сатарић радио као гостујући професор на Универзитету Алберта, Радмила је активно сарађивала у оквиру Српске заједнице при Српској цркви „Свети Сава" и организовала више књижевно-културних програма, те је била један од оснивача Српске библиотеке „Вук Стефановић Караџић" која и данас постоји и ради у Едмонтону. За ову активност је добила захвалницу. Радмила Сатарић је члан Удружења књижевника Србије и врло активно се бави књижевним стваралаштвом.

До сада је објавила: научнофантастични роман "Тајна љубав", Издавач САРА, Нови Сад 2004.године, збирку песама "Љубав као свила", Издавач „Сербиан Литерарy Цомпанy", Торонто 2003.године, збирку песама"Сјај љубави", Издавач САРА, Нови Сад 2006. године Сликовница за децу „Лутка краљица", Издавач САРА, Нови Сад, 2003. године, драму "Златна обала", Радио Нови Сад, 1998. године, календар за децу са збирком песама о месецима, Издавач САРА, Нови Сад (десет издања), за песму „Мој Нови Сад" добила је прву награду на фестивалу „Златна тамбурица" 2001. године, песму је компоновао Зоран Мулић, а интерпретирао Предраг Цуне Гојковић, аутор је емисије о Францу Кафки на Радио Новом Саду, као и сонгова за представу „Палчица" у извођењу Позоришта младих у Новом Саду, збирку прича романескне структуре „Стаклене степенице", Издавач „Нова поетика", Београд 2015. године, кандидована је за НИН- ову награду и награду „Печат времена", роман „Срећа је камелеон", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2018. године, номинован за НИН-ову награду и награду Печат времена, роман на енглеском језику „Сецрет Лове", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2018. године, роман „Лепа Петра", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2019. године је номинован за НИН-ову награду, роман „Савршен шут", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2020. године и номинован за НИН-ову награду.

Роман „Гринхорн Дошљак" о Михајлу Пупину, објављен је у Издавачкој кући „Прометеј", 2021. године, кандидован је за награду Библиотеке града Београда „Београдски победник" 2022. године и за награду „Мома Димић" Библиотеке града Београда. Роман „Никола Тесла инспирација" објављен је у октобру месецу 2023. године у Издавачкој кући „Прометеј". За роман „Никола Тесла инспирација" Радмила је награђена у Њујорку 13. јануара 2024. године наградом, златном медаљом Тесла спирит авард од Теслине научне фондације  из Америке, председник Фондације је угледна личност Никола Лончар.

За роман „Никола Тесла инспирација" награђена је златном медаљом на Тесла фесту у Новом Саду 14. октобра 2024. године. Збирка песама "Дечја година са Николом Теслом" објављена је у октобру 2024. године и награђена је златном медаљом на ТЕСЛА ФЕСТУ у Новом Саду 14. октобра 2024. године.

За комплетно књижевно стваралаштво о Николи Тесли додељена јој је Велика златна плакета Тесла спирит авард од угледне ТНФ у јануару 2025. године у Њујорку. Књига есеја "Никола Тесла кроз есеје" (аутори Радмила Сатарић, Богдан Сатарић, Стефан Сатарић) објављена је у месецу августу 2025. године. Аутори су добитници дипломе на Тесла фесту 2025. године.

Радмила Сатарић је добитница захвалнице Аустријско српског културног друштва "Вилхелмина Мина Караџић" из Беча за успешну сарадњу. Захвалницу јој је уручила академик професор Светлана Матић на 68. Међународном сајму књига у Београду, приликом промоције романа Светлане Матић "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн" на штанду ИК Прометеј - издавач године 2025.

За комплетно књижевно стваралаштво о Николи Тесли додељена јој је награда, повеља Капетан Миша Анастасијевић у Галерији Матице Српске 15. децембра 2025. године.

На Данима словенске културе одржаним на Универзитету у Букурешту, Факултету страних језика и књижевности (14-18 мај 2018 ) имала је веома успешну промоцију свог романа „Срећа је камелеон". Том приликом дала је интервју познатој новинарки, уредници Ионели Менгхер за угледни европски радио. На Конференцији слависта одржаној у септембру 2019. године, поводом 70. године славистике у Румунији, на Универзитету у Букурешту, Факултету за стране језике и књижевност, саопштила је свој научни рад: Лепа Петра у контексту савременог женског романа. (Рад је објављен у научном часопису Романославика.)

На Међународној славистичкој конференцији одржаној он лајн 2020. године на Универзитету у Букурешту, Факултету за стране језике, саопштила је свој научни рад "Интердисциплинарно читање романа Савршен шут". (Рад је објављен у научном часопису „Романославика".) На Међународном он лајн симпозијуму Румунска славистика и дијалог култура одржаном 22. октобра 2021. године на Универзитету у Букурешту, Факултету за стране језике, Округли сто посвећен Иву Андрићу - 60 година од доделе Нобелове награде саопштила је свој научни рад Михајло Пупин, Иво Андрић - грађани света.

Зборник у част универзитетском професору др Октавији Неделку поводом 65. рођендана, који је издао Савез Срба у Румунији 2022. Темишвар, објавио је Радмилин рад „Портрет Октавије Неделку - Хоризонти интелектуалности". Радмила Сатарић је успоставила изузетну плодну сарадњу са Универзитетом у Букурешту, Факултетом за сране језике и књижевности, Катедром за српски језик и књижевност. На Научном скупу "Тајна Европе и словенска мисао" одржаном 19. септембра 2025. године у Културној станици Еђшег у Новом Саду саопштила је свој научни рад "Тајна Европе и Иво Андрић - Разговор са Гојом". Научни скуп су организовали Град Нови Сад, Културни центар Новог Сада, Културна станица Еђшег, Издавачка кућа Прометеј и Центар за културне интеграције.

Написала је рецензије за: роман проф. Љиљане Шарац „Зид тајни", збирку песама „ Погледи" проф. др Гордане Смиешко (Бојић-Миличевић), збирку прича Сање Трнинић „Дневник моје маште", књигу за децу проф. Светлане Матић „Хвала ти мајко мила", роман Светлане Матић "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн", роман "Никола Тесла моја мотивација", аутора Николе Лончара, роман "Чаробни једрењак", ауторке Маје Цветковић Сотиров.

Песме Радмиле Сатарић су врло инспиративне за композиторе, те је студент Музичке академије у Новом Саду Алексеј Мрдаковић написао композицију за хорско извођење њене песме „Мој град", премијерно је изведена 13. маја 2023. године. Радмила Сатарић живи у Новом Саду са супругом проф. др Миљком Сатарићем и имају два сина, Богдана који је доктор електротехничких наука, програмирања, и Стефана који је мастер електротехнике, енергетике.