"Човек из будућности“ у Чикагу: Крајишко прело посвећено Николи Тесли

У суботу, 21. фебруара 2026. године у сали Манастира Нова Грачаница могла се погледати изложба аутора Владимира Перића „Човек из будућности“ урађена у сарадњи са Музејом Николе Тесле из Београда.

Био је постављен и модел Теслиног високофреквентног трансформатора и изложено више књига на српском и енглеском језику, цртежа, модела и других предмети који сведоче о његовом раду и животу у Америци.

У програму који је припремио Игор Обрадовић, глумци Српског драмског позоришта из Чикага Милован Глоговац и Миленко Шишарица одиграли су сусрет Тесле и песника Јове Јовановића Змаја који се десио у Београду 1892. године. Певачка група Око соколово је извела омиљену Теслину песму Тамо далеко.

Деца су се, прилагођено њиховом узрасту, са делима славног научника упознала састављајући моделе неких од његових патената.

О једном од највећих умова у усторији човечанства, Николи Тесли говорила је председница Теслине научне фондације у Чикагу др Милена Татић Бајић.

"Он није био само проналазач. Он је променио начин на који човечанство размишља. Његове идеје нису само осветлиле градове — оне су осветлиле будућност. Још као дете показивао је изузетно памћење и способност да у мислима види сложене механизме. Али оно што га је издвајало била је његова способност да види оно што други нису могли. Теслин ум није познавао границе — нити се заустављао на једном открићу. Победа Теслине наизменичне струје омогућила је да се енергија преноси километрима далеко. Тесла је поставио темеље модерне радио-технологије и бежичне комуникације.

Тесла је имао више од 300 патената широм света. Али оно што га је чинило посебним није био само број изума — већ начин на који је размишљао. Јер права револуција није била у машинама. Била је у његовом уму. Тесла није правио прототипове као други научници. Он би цео изум прво конструисао у свом уму — до најситнијих детаља. Био је испред свог времена. Али колико год био испред времена, никада није био изнад својих корена. Управо у томе лежи његова величина. Иако је постао амерички држављанин, Тесла никада није заборавио своје порекло.

Приликом посете Београду 1892. године рекао је: „Ја сам остао Србин и преко океана… Чувајте своје порекло и подижите славу свога народа знањем и радом.“ Ове речи показују колико је био свестан својих корена. Био је грађанин света. Али је остао Србин, рекла је др Милена Татић Бајић и поручила: "Никола Тесла нам показује да порекло није ограничење — већ темељ. Да из малог места може потећи идеја која мења човечанство. Нека нас његов пример инспирише: Мислимо храбро. Чувајмо своје корене. И знањем допринесимо свету."

Председнику Удружења крајишких Срба прело Душку Чучковићу она је уручила захвалницу и медаљу Теслине научне фондације из Филаделфије за ваше истрајне напоре у подстицању других да буду Теслини људи.

Крајишко прело у Чикагу традиционално привуче велики број Срба крајишника и њихових пријатеља не само из Чикага и Илиониса већ и из сусједних савезних држава Индијане и Висконсина.

На потребу да се кроз заједништво чувају српски идентитет, традиција и обичаји подсетили су говорници викарни епископ Епархије средњозападно-америчке и новограчаничке владика костајнички Серафим и генерални конзул Републике Србије у Чикагу др Марко Николић.

Председник ове српске организације у Чикагу Душко Чучковић је представио нови концепт рада у оквиру којег је и недавно основани Фонд за стипендирање студената мастер и докторских студија који изаберу тему страдања Срба у Крајинама и Хрватској у ратовима 1990-1996. године или тему култура Срба Крајишника.

А да обичји и идентитет још нису заборављени показали су учесници у програму - Дечји хор Свети Сава из Милвокија, етно ансамбл Златни вез из Лајонса, фолклорна група Опленац и фолклорни ансамбл Око соколово. Они су извели песме и игре српских земаља од Далмације и Баније до Косова и Баната.

Певачи Рајко Лалић, Биљна Калем уз пратњу Вука Јона потрудили су се да и забава буде завичајно-крајишка.