Уметност као невидљива струја између науке и човечности

Иако се о Тесли најчешће говори кроз једначине, патенте и технолошка открића, он је истовремено био и машта, интуиција, храброст и способност да се види оно што још не постоји. Управо у том простору између видљивог и невидљивог, струје и тишине, идеје и форме, живи уметност.

Програм се одвијао у просторијама хотела Њујоркер, у истом простору у коме је одржана и сама конференција, чиме је остварен снажан дијалог између научног и уметничког израза.

За разлику од претходних година, ове године посебан акценат стављен је на визуелну уметност, што је галеријски простор хотела Њујоркер претворило у живу и динамичну изложбену целину. Велико интересовање публике показало је да посетиоци, поред научних предавања, снажно реагују и на уметничке интерпретације Теслиног наслеђа.

За координацију културно-уметничког програма, као и за представљање уметника на сцени, била је задужена др Нада Мартиновић, која је осмислила дијалошки формат сценских представљања. Уместо уобичајеног и често монотоног читања биографија, уметници су представљени кроз кратке разговоре, чиме је остварен жив и непосредан контакт са публиком и омогућено дубље разумевање њихових радова.

 Сцена као место сусрета покрета и поезије

На сцени су наступили дугогодишњи сарадници Фондације и драги гости. Посебну пажњу изазвала је балетска поставка др Душанке Иванов из Санкт Петербурга (Флорида), Синергија супротности (The Synergy of Opposites). Ово оригинално сценско дело настало је кроз јединствену синергију каратеа и балета, спајајући наизглед неспојиве дисциплине у снажну уметничку целину.

Поетски део програма обогатиле су Драгана Љуна, песникиња и осамнаестогодишња ученица, и Милица Перин, које су својим надахнутим рецитацијама оствариле снажан емотивни контакт са публиком.

 Визуелна уметност као простор тишине и енергије

Међу бројним изложеним радовима, посебно су се истакли радови Јелене Градимир, инжењера и мултидисциплинарне уметнице, која је у Теслиној соби представила поставку Тишина струја, нудећи интиман и хуман поглед на Теслу као човека и визионара.

Биљана Реган, дугогодишња сарадница Фондације, представила је поставку посвећену Лици, завичају Николе Тесле. Значајан део програма био је и разговор о новој књизи аутора Владимира Јеленковића, у издању Белмедије, коју је представио Милан Кнежевић, уз занимљив осврт на настанак и значај овог издања.

Посебну пажњу изазвао је и портрет Николе Тесле Човек Змај, ауторке Марије Ђапић-Живковић, израђен техником пустоване вуне. Дело симболично приказује Теслу као митолошко, племенито биће, носиоца изузетне интелектуалне снаге и стваралачке енергије.
Велико интересовање публике изазвале су и таписерије Милице Петровић, Повратак коренима и Фреквенције и вибрације, као и апстрактно дело Слобода (уље на платну) ауторке Ане Богдановић.

Одлуком Конзулата Републике Србије у Њујорку, део радова пренет је у Конзулат, где је 14. јануара одржана свечана изложба. На самој конференцији, специјалну златну награду добила је Ана Кокотовић за рад Теслино гнездо.

Посебан допринос реализацији програма дала је и сарадња са Галеријом Вујошевић, као и координациона подршка господина Владимира Кулашевића. Овогодишњи културно-уметнички програм јасно је показао да Теслино наслеђе не живи само у научним радовима и лабораторијама, већ и у уметности, као невидљива струја која повезује науку, човечност и будућност.