Познати добитници награде "Драгиша Кашиковић" за 2025.

Награда "Драгиша Кашиковић" се додељује од 1994. године за врхунске уметничке и професионалне домете и ширење слободе стваралаштва, у областима којима се бавио истакнути новинар и књижевник Драгиша Кашиковић (1932-1977).

Признања ће лауреатима бити уручена на свечаности у Кући Ђуре Јакшића у Београду, у петак 19. септембра 2025. у 13 сати.

О добитницима награде је одлучивао жири у саставу: књижевник Александар Чотрић (председник), књижевник Саво Мартиновић и књижевник и председник Матице исељеника и Срба у региону Миодраг Јакшић (чланови).

Књижевник и адвокат Предраг Савић из Београда је током 2025. године објавио два издања своје нове капиталне књиге „Не(о)праведно заборављени: Досије о генералу Мајстеру и његовим Србима избрисаним из историје". Књига је изазвала велику пажњу јавности и у Србији и у Словенији, али и у целом нашем региону. Ова Савићева књига изнова је овог плодног аутора представила као темељног истраживача и луцидног писца који откривајући заборављене, изгубљене и забрањене теме, појединце и догађаје из наше прошлости осваја нове просторе слободне речи и мишљења, дајући својим читаоцима обиље информација, докумената, факсимила, по први пут доступних јавности, уз бриљантну књижевну нарацију, те се његова књига чита и као биографски роман и као историјско архивско штиво.

Уређујући информативни портал и видео платформу "Варош ТВ" у Будимпешти, Диана Ђурић је оформила професионалан медиј, информативни сервис, неопходан у праћењу активности српске заједнице у Мађарској и свих важних догађаја у овој нама суседној и пријатељској држави. "Варош ТВ" је постала незаобилазна информативна интернет платформа која свакодневно информише гледаоце из целог света, али је уједно и значајан партнер електронским медијима у Србији и нашем региону, који редовно преносе снимке и прилоге овог сервиса, са свих најзначајнијих политичких, економских, друштвених, културних и спортских догађаја из целе Мађарске.

Нинус Несторовић је један од најзначајнијих српских, регионалних и европских сатиричара и афористичара. На књиженој сцени присутан је четири деценије и за то време је стварао и објављивао у континуитету, доследно стремећи што вишем нивоу уметничког израза и духовитој поенти. Нинусови афоризми су фокусирани и бескомпромисни. Иронија у њима увек је прожета духовитим обртом. И када пише о актуелним темама и конкретним догађајима, његови кратки записи имају непролазну вредност, широко значење и универзалну поруку.

Драмски писац, глумац и продуцент Владимир Ђорђевић је својим најновијим драмама "Ноћ Лазарева", "Kлеопатрин вез", "Бедеми ћирилице", "Kрвави Божић", "Биће боље да се не виђамо" и другим, допринео новом таласу вредних драмских текстова са националним темама у фокусу. Ове изузетне драме као најбољи пример културне дипломатије, имале су и имају, и даље, велики број извођења широм региона, Европе и света, што је допринело не само, да се наша деца и млади из дијаспоре упознају са значајним догађајима из наше историје кроз уметничка дела, већ да се и наша традиција приближи странцима.

Светислав Недучић је у свет преводилаштва ступио још као ученик средње школе када је крајем педесетих година прошлог века превео на мађарски језик приче великог српског приповедача Лазе Лазаревића. У годинама које су следиле појавили су се његови преводи Иве Андрића, Бојана Љубеновића, Бранислава Нушића, Радоја Домановића, Бранка Ћопића, Јелене Ленголд, Љубинке Перинац Станков, Александра Чотрића, Драгутина Минића Kарла... Све то Недучић постиже даноноћно радећи годинама и деценијама над делима српске књижевности и при том настојећи да за већину преведених књига у Мађарској лично обезбеди издаваче, покровитеље и медијске спонзоре, а медији у Мађарској и Србији с правом су написали да је он "мост између српске и мађарске књижевности и културе" и "један од најзначајнијих преводилаца на два језика блиских и пријатељских народа".

О прошлогодишњим добитницима:

Професорка српског језика и књижевница Светлана Матић из Беча својом најновијом књигом о Милеви Марић Ајнштајн, списатељски бриљантно, до најситнијих детаља упознала је читалачку јавност о животу и делу најзначајније српске научнице, уз обиље до сада непознатих докумената, фотографија и факата. Дугогодишњи и предан рад Светлане Матић у образовању и педагогији, али и друштвеном раду кроз руковођење утицајном аустријско - српском организацијом " Вилхелмина Мина Караџић", светао је пример активизма и просвећености неуморног појединца у очувања српског ћириличког писма, нашег језика, књижевности, историје и традиције.

Илија Шаула, књижевник, сликар и издавач, оснивач је и главни уредник јединственог интернет портала Књижевна радионица Кордун, на чијим се страницама, више од десет година, свакодневно објављују најновија књижевна остварења српских писаца из целог света. Данас овај портал представља најрепрезентативнију базу савременог српског књижевног стваралаштва, са више од хиљаду аутора и на десетине хиљада књижевних радова, као капитално дело Илије Шауле.

Митар Ђерић Лаки пише привидно лако, а заправо демонстрира вештину и знање искусног и обавештеног писца. Одликују га максимална концизност и шармантна духовитост. Умешан је да највеће ствари саопштава у најкраћем облику, у свега неколико речи. По томе нема премца. Хумор и критичност су главни састојци његове књижевне кухиње. Мајстор је да у сваки свој рад дода зрна мудрости, а и да забибери, заљути и запржи, када је то потребно. Подједнако добро пише о друштвеним, политичким, породичним, брачним и љубавним темама, што га чини једним од најчитанијих српских афористичара.

Гордана Јовић Стоковска је својим вишедеценијским књижевним и преводилачким радом стекла статус најзначајнијег аутора у Македонији који пише српским језиком. Њени преводи најбољих српских књижевних класика али и савремених аутора на македонски језик, доживела су многобројна књижевна издања, а објављена су и у свим значајнијим македонским књижевним часописима и периодичној стручној штампи. Гордана Јовић Стојковска је главна уредница часописа "Слово љубве" и незаобилазна је актерка у свим уметничким и културним догађајима Македоније.

 Досадашњи добитници награде:

Академик Душан Ковачевић, проф. др Ратко Божовић, проф. др Зоран Драгишић, др Драгољуб Којчић, др Срђан Цветковић, др Бојан Димитријевић, др Коста Николић, др Александар Динчић, редитељ Горан Марковић, књижевник Милован Витезовић, списатељица Исидора Бјелица, драмски писци Биљана Србљановић, Милена Марковић и Синиша Ковачевић, књижевна критичарка Љиљана Шоп, проф. др Милан Брдар, др Славомир Гвозденовић, сатиричари Александар Баљак, Слободан Симић, Бојан Љубеновић, Драгутин Минић Карло, новинари Ксенија Вучић, Александар Апостоловски, Предраг Сарапа, Перо Симић, Дража Петровић, Зоран Пановић, Петар Луковић, Вук М. Цвијић, Жељко Копања, Дада Вујасиновић, Бојана Лекић, свештеник Љубомир Ранковић и други ствараоци из Србије, Румуније, Мађарске, Северне Македоније, БиХ, Црне Горе...