Деца засадила семе заједништва

У организацији Српског културног удружења „Цар Лазар“ у Бускеруду, окупили су се деца, родитељи, волонтери и чланови локалне заједнице како би заједно учествовали у пресађивању цвећа.

Цвеће које је тог јунског дана посађено у Стромсохагену, градској башти, потекло је са отворене ускршње радионице коју је удружење организовало раније током године уз подршку града Драмена – инклузивне активности осмишљене тако да свако дете, без обзира на порекло, буде добродошло.

Током радионице деца су тада посадила семе у саксије које су потом понели кући и пажљиво неговала током пролећа, са стрпљењем и ишчекивањем. На почетку лета, вратила су се – не само да би пресадила те младе биљке у земљу, већ да би оставила заједнички траг у локалној заједници и утемељила заједничко разумевање: да свако има своје место, и да мале руке могу носити велике вредности.

"За нас ово није само једна лепа активност, већ симболичан чин", каже Јелена Васиљевић, председница удружења „Цар Лазар“.

Јелена каже да садња цвећа представља чин припадности.

"Желимо да покажемо деци мањинског порекла да нису гости у овом друштву, већ равноправни чланови заједнице. Када саде цвеће у јавном простору, они истовремено „саде“ и своју припадност. Деца на тај начин доживљавају да су носиоци исте одговорности и исте будућности као и сви други, што представља јасну потврду њихове вредности", каже Јелена.

Догађај је реализован уз подршку града Драмен и захваљујући волонтерима.

"Кроз тако једноставан чин као што је земља под прстима, деца доживљавају да њихов труд има смисла, и да заједништво расте када га заједно неговујемо. Када осете да њихове руке мењају пејзаж, тада осете и да њихово присуство мења стварност. У тој спознаји лежи кључ дубље интеграције – не као прилагођавање, већ као активно учешће у изградњи заједнице", закључује она.

Срби у Норвешкој чине заједницу имиграната и њихових потомака, углавном насељених широм земље. Највећи број доселио се из Србије и других земаља Балкана, било као тражиоци азила или ради запослења. Многи су дошли током деведесетих година, за време ратова на Балкану, а знатан број потиче и са подручја Косова.

среда, 09. јул 2025.
18° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом