"Добре душе Судана" - нова књига Виктора Лазића

Професор др Дарко Танасковић упоредио је Лазићев књижевни таленат и значај новог путописа са Растком Петровићем и Зуком Џумхуром, истакнувши да вредности које стварају савременици треба ценити и кад се појаве, а не само после дугог протека времена.

Уредница издања Дубравка Драговић Шеховић истакла је да је у питању неуобичајени путопис пун емоција који, уз обиље јавности непознатих историјских података, пружа увид у душу Судана и народа који тамо живи.

Уз суданске звуке које је на гитари изводила Милица Миловић, али и српске песме које су у Картуму својевремено пуштали Суданци, скуп је настављен читањем одломака из књиге и говором Ахмеда Монеима Абдела Моутија, почасног конзула Србије у Судану. Ахмеду је кућа уништена у недавним ратним догађањима, а Ахмед и његова породица су били домаћини стотинама Срба који су претходних деценија долазили у Судан.

Прешао сам осам хиљада километара од крајњег севера до крајњег југа Судана и заволео суданску пустињу и те поносне, храбре и честите људе који су ме научили шта значи гостопримство. Четири и по хиљаде година бурне прошлости о којима свет мало зна приближили су ми добродушни Суданци, који у мојој души и данас светле као звезде над широком бескрајном пустињом.

Судан је током средњег века био једна од највећих православних држава света. Данас постоји заједница Суданаца толико везаних за Србију да се са правом називају српски Суданци.

Ова књига је настала у даху, на почетку новог грађанског рата који је раселио већину Суданаца, као захвалност људима које сам тамо срео и које сматрам најбољим људима на планети, али и као одраз дивљења културном благу којем нема премца", речи су Виктора Лазића који је истакао да је Судану у току највећа хуманитарна криза на свету после Другог светског рата са 20 милиона расељених лица у пустињи и са три милиона неухрањене деце, док су све школе и већина болница затворени већ две године.