Србија блистала на манифестацији Румунско село у Швајцарској

Србију је представљао Уметнички центар Соко из Базела. Kонзул Републике Србије у Берну, Предраг Мандић, присутне je поздравио на три различита језика. Србија је ове година имала свој штанд на којем је представила српску народну ношњу, као и знамените личности које потичу из Србије.

Овај мултикултурални фестивал са штандовима кулинарства и традиционалне уметности привукао је многе посетиоце. Посебно су биле интересантне народне игре и традиционалне песме из различитих држава. Румуни су се показали као одлични домаћини најпре представивши своју традиционалну народну ношњу, а потом и игре и песме из свог завичаја. Затим је свака од гостујућих држава имала прилику да изведе своје најпознатије традиционалне песме, али и игре.

На штандовима су биле окачене заставе представљених држава, па су посетиоци са лакоћом могли да препознају о којој држави је реч.

Српску заједницу је ове године окупила новинарка Дијаспора телевизије Швајцарска, Драгана Мандић, која је организовала српски штанд уз помоћ колеге, новинара, Станка Недића. На српском штанду, поред народне ношње, опанака и шајкаче, могле су се видети слике српских знаменитих личности као што су патријарх Павле, Милева Марић Ајнштајн, Никола Тесла и Новак Ђоковић. Географска карта Србије била је приказана на штанду, као и многобројне брошуре из Туристичке организације Србије, које су дељене гостима штанда. Неизоставни су били и српски специјалитети попут гибанице и проје који су се такође веома свидели присутнима. За српским штандом, све време, подршку је пружао конзул Предраг Мандић, а нешто касније су се прикључили и чланови Уметничког центра Соко, као и представник СПЦ у Берну, свештеник Станко Марковић са супругом. Било је и пуно Срба који су дошли из различитих крајева Швајцарске како би испратили наступ српске певачке групе и посетили српски штанд.

Уметнички центар Соко се на овој манифестацији представио кроз своја два састава, женску певачку групу које су чиниле Андријана Адамовић, Наталија Станковић и Милица Милутиновић, док су дечју певачку групу представиле: Дијана Јовичић, Миа Петровић, Теодора Панић, Марта и Петра Адамовић. Музичка пратња су били Никола Тодоровић на кларинету и његов тата Дејан на гитари. Такође, свирале су и Марта Адамовић на виолини, и Петра Адамовић на клавијатури.

Наизменично су наступале чланице дечјег и женског састава Уметничког центра Соко певајући најлепше српске народне песме и то а капела. Председница Уметничког центра Соко, Андријана Адамовић, у сусрет Видовдану, соло је отпевала песму „Моба прела код кнеза Лазара“. Репертоар Сокола красиле су следеће песме: „Густа ми магла падала“, „Ја вечерам, драги звезде броји“, „Жањем жито па га лепо слажем“, „Николо, гајле големо“, „Да сам извор вода ладна“, „Во наше село малово“, „Дрино водо, жубора ти твога“, „Иде Лола у чарапа белих“, „Мој Драгане, вероватно ти је“, „Разгранала грана јоргована“, „У Милице дуге трепавице“, „Диван је кићени Срем“ и „Уснула је дубок санак“. За време извођења српских песама све време се поред, па и на самој бини, виорила српска застава.

Петра Адамовић, чланица дечје певачке групе Уметничког центра Соко није крила одушевљење након наступа:

„Било је много лепо, ја сам уживала и поносна сам на себе што сам први пут пратила на клавијатури моје другарице које су певале песму „Диван је кићени Срем". Велико ми је задовољство и понос што сам могла да представим своју земљу Србију. Моја сестра Марта је свирала виолину заједно са Дејаном који је свирао гитару. Баш су лепо свирали. Моја мама је певала са женама, соколицама, и оне су дивно певале.“

Након наступа наших музичких представника, присутне је поздравио конзул Предраг Мандић најпре на француском, потом на немачком, и на крају говор одржао на енглеском језику. Захвалио се организаторима на позиву и изразио жељу да учешће Србије постане традиција када је ова манифестација у питању. Позвао је све да посете српски штанд и узму брошуре и материјале како би се упознали са природним лепотама Србије, манастирима, језерима, рекама, бањама, тврђавама. Захвалио је и Уметничком центру Соко на учешћу, као и својој супрузи Драгани што се потрудила да све организује како би Србија ове године била представљена на манифестацији Румунско село, нарочито у припреми традиционалних српских јела.

Манифестација Румунско село која је за циљ имала промоцију румунске народне ношње, али и народних ношњи земаља гостију, привукла је велику пажњу како визуелним тако и својим аудио садржајима. Швајцарци, као и разни други народи, окупили су се у великом броју како би се на различите начине упознали са културама представљених земаља.

„Позив конзула Предрага Мандића и његове жене Драгане да представљамо Србију на овој манифестацији, веома ме је обрадовао и без размишљања сам га прихватила. Увек је посебна част када овако званично можете да представљате своју земљу у иностранству, па још и пред другим земљама учесницама. Уметнички центар Соко управо негује српско традиционално певање и на нашем репертоару су песме из свих крајева у којима су живели и још увек живе Срби. Учестовавале су женска и дечја певачка група. Већину песама изводимо традиционално, без музичке пратње, али овог пута смо неколико песама освежили мини музичким аранжманима, то јест, само уз пратњу виолине, коју свира моја ћерка Марта, и гитаре коју је свирао наш другар Дејан Тодоровић. По први пут је клавирска пратња у једној песми била моја друга ћерка Петра. То је староградска песма, па је као модернија обично и певана уз музичку пратњу. На кларинету је песму „У Милице дуге трепавице” одсвирао Никола Тодоровић, а тата Дејан га је подржао на гитари. Мислим да је наш програм, превасходно испуњен песмама без музичке пратње, такозваним песмама „на бас” и „на глас”, овим добио на динамици и атрактивности. Посебну пажњу Швајцараца увек изазове „грокталица” специфична певачка техника која их подсећа на јодловање. У мору разних традиционалних музика које су се овде могле чути, стекла сам утисак да смо се издвојили неком другачијом атмосфером. Наш штанд који је са толико љубави декорисала Драгана Мандић, оставио је посебан утисак. Све је било бесплатно, а Драгана и Предраг са децом засенили су све својом љубазношћу и топлином. Надам се да ћемо ускоро поновити овакво дружење", истакла је Андријана Адамовић, предводница Уметничког центра Соко.

Српска публика је дошла из различитих крајева Швајцарске како би испратила ову манифестацију и бодрила своје сународнике који су узели учешће. Маја Петровић, која је дошла из Базела да прати наступ своје ћерке која је бранила боје Србије је истакла:

„Овај наступ је показао какву шарену културну баштину имамо и колико наша драга Андријана улаже времена и труда, јер су наша деца из наступа у наступ све боља. Кроз оваква учешћа им се ствара и развија љубав према земљи порекла, што је већ сада очигледно. Фестивал је сам по себи показао типичности за земље порекла учесника. Хвала члановима амбасаде који су нас срчано подржали.“

Седмогодишњи кларинетиста Никола Тодоровић не крије одушевљење што му се на позорници придружио тата Дејан са гитаром. Наводи да је веома узбуђен што су заједно наступили и то на отвореном, док му је подршку из публике пружио и млађи брат Борис.

„Лепо сам се провео са мојим другарицама соколићима. Ја сам и раније певао са њима. Волим како оне певају, а и вечера у пицерији у Фрибургу била је уживанција.” Никола је искористио прилику да се на српском штанду фотографише са својом породицом, али и са сликама Новака Ђоковића и Николе Тесле који су за њега велика инспирација. „Била ми је посебна част и задовољство да учествујем и присуствујем овом догадјају, јер одувек људе из Румуније доживљавам као народ близак мом народу, ваљда због сличности наших култура, традиција и вере наравно", истакао је Николин тата Дејан Тодоровић.

Ова мултинационална манифестација је још једном показала солидарност између различитих народа у Швајцарској, али и подршку Швајцараца оваквим скуповима. Дијаспора телевизија Швајцарска је била медијски покровитељ овог догађаја, а новинарка и уредница програма на српском језику, Драгана Мандић, организовала је учешће Србије на манифестацији.

„Била ми је част да се одазовем позиву организатора и моје колегинице са телевизије, Камелије Капрару. Веома је важно да Србија учествује на оваквим догађајима, јер тада имамо прилику да се представимо на најбољи могући начин. Концепт српског штанда био је изложбене природе, и као такав је привукао огромну пажњу. Посећивали су нас људи различитих националности у жељи да чују нешто више о Србији. Многи су били изненађени да је Никола Тесла Србин, те смо се мој колега новинар Станко Недић и ја потрудили да им разбијемо предрасуде о Србији и Србима као народу. Поделили смо велики број брошура и проспеката о Србији, али смо и свакоме ко је посетио наш штанд поклонили једну географску карту Србије, на којој се јасно види целокупна територија наше лепе земље. Позвали смо их да посете Србију и увере се у оно што причамо, а што могу да виде у промотивном материјалу. КУД Карађорђе нам је позајмио народну ношњу која се највише допала нашим колегама са украјинског штанда, али и гостима из Алжира. Уметнички центар Соко нас је представио нашим старим песмама из различитих крајева Србије, а својим суптилним извођењем показао сензибилитет српског народа уопште. Захвалила бих и мом супругу Предрагу Мандићу што је у име амбасаде подржао наше учешће, али и мојој деци која су нам цео дан помагала за штандом, тако да смо овим заједничким присуством показали снагу и значај породичних вредности", истакла је Драгана на самом крају манифестације.