Читај ми!

Представљена двојезична монографија "Благодатна"

У Крипти Светосавког храма 23. маја представљена је јединствена монографија која обједињује најважње и најуспелије представе Богородице у српском средњовековном сликарству. Сјајне фотографије из манастира Високи Дечани, Грачанице, Градца, Каленића, Кучевишта, Милешеве, Нове Павлице, Пећке патријаршије, Сопоћана, Старог Нагоричана, Студенице, Марковог манастира и других светиња прате текстови владике Максима и историчарке уметности Иване Лемкул, док је предговор написао владика Григорије.

Текстови су написани стручно, а с друге стране, веома су пријемчиви и разумљиви. Посебну вредност књизи даје и њена двојезичност. Књига је објављена у издању Лагуне, уз свесрдну помоћ Фондације „Благо", који промовише и чува српску културну баштину.

У препуном простору Крипте, о књизи су говорили епископ диселдорфски Григорије, епископ западноамерички Максим, Ивана Лемкул, историчарка уметности, и Дубравка Драговић Шеховић, уредница издања.

Уредница је истакла да је „предговор на специфичан начин емотивно обојио књигу јер је владика Григорије навео две успомене из сопственог живота којима нас је заинтригирао за ову тему. Текст владике Максима нас упознаје са ликом Богородице, док нам Ивана Лемкул открива значења икона и приказа Богородице у нашим манастирима. Књига је изузетно добро ликовно опремљена, и самим тим значајнија јер до многих од ових икона, и манастира у којима се налазе, не можемо тако лако да дођемо. Ова је књига право благо које свака кућа треба да поседује."

Владика Максим је истакао да објављивање књиге „Благодатна" представља „културни догађај јер Црква језиком уметности најбоље говори, најбоље саопштава оно што је срж њене поруке, и то убедљивије чини него језиком убеђивања логичког, или језиком проповеди. Ова слика Богородице која је благодатна сведочи о томе да порука Цркве треба да буде артикулисана и интонирана језиком уметности", и додао: „Нема милијег имена на уснама хришћана од њеног имена. И више га хришћани призивају, у православљу посебно, него и само име Господа Христа. А разлог томе је да она, као пуна благодати, сада за све нас представница и она која посредује, тако да јој се можемо сви обратити. Она је та усрдна посредница која, такорећи, једва чека наш призив, нашу молитву и наш дијалог са њом, који она потом преноси на Бога."

Владика Максим је захвалио господину Ненаду Вукићевићу, председнику Фондације „Благо" јер је својим трудом сабрао богат уметнички материјал који је послужио у припреми ове монографије.

Владика Григорије се на почетку свог излагања осврнуо на наслов књиге „Благодатна", истичући да је то суштина Богородичиног бића: „Ако се сјетимо чувеног разговора између архангела Гаврила и Пресвете Богородице у Назарету, прије него што ће се догодити оно што се очекивало као најважније, и због чега су сви људи и сва природа тужили и чекали, архангел Гаврило се њој обраћа и каже јој: 'Радуј се, Благодатна, Господ је са тобом, благословена си међу женама'. Благодат је та сила Божја која се даје људима, како читамо у једној молитви приликом рукоположења, која немоћи наше испуњује и недостатке наше надопуњује. Која све оно што ми људи не можемо, она то може. Али да би она дејствовала, потребно је наше 'да', потребан је наш пристанак на тај позив."

Ивана Лемкул је поглед на „Благодатну" дала из угла свог позива историчарке уметности: „Када у целини сагледамо представе Богородице у српском средњовековном живопису, оне прате иконографске и стилске токове који су актуелни у Ромејском царству, што се у целини може казати за српско зидно сликарство средњег века. У њему сусрећемо типове 'Богородице Одгитрије', 'Богородице Елеусе', 'Богородице знамења', 'Живоносни источник', који су заступљени у византијској уметности, с тим што се понекад у српској уметности сусрећу и поједини иконографски детаљи који обогаћују те представе и који сведоче о изузетној учености наручилаца и средине у којој се стварају. Лик Богородице је у православним храмовима међу најзаступљенијима, ако не и најзаступљенији. Од нижих зона, где се Богородица најчешће приказује као појединачна фигура, где представља заступницу којој се верни непосредно обраћају, до виших зона, где је приказана у оквиру наративних сцена, циклуса великих празника. И ту се могу видети различите улоге и, пре свега, велики значај који је Богородица имала у хришћанској историји Спасења."

Будући да као друштво већ три недеље патимо и тугујемо због догађаја у ОШ „Владислав Рибникар", владика Григорије оценио је да ту трагедију „народ треба да схвати као библијску опомену и да се врати у своју 'Галилеју' – место где га је Бог дотакао својом љубављу, и нађе одговор зашто га је заборавио и изгубио."

„Одговоре о овоме што се догодило немогуће је наћи тражећи логику у злочину. Али ако друштво постане заједница која не ствара поделе и не продубљује разлике, све се може превазићи вером као заједничким подухватом. Кад се крене тим путем, може да се разуме зашто је Васкрсење суштина свега", нагласио је владика Максим.

Након промоције, уследило је потписивање књиге у Светосаваком дому.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво