У Бечу свечано отворена изложба посвећена Мини Караџић

Амбасадор Родић је веома инспиративно говорио о животном путу и делу и између осталог, навео да је Мина Караџић, уз још две успешне Српкиње из тог времена, прва српска сликарка, преводилац и књижевница, која је оставила велики траг у српској уметности и култури. Захвалио се ауторки и дизајнеру Душану Борисављевићу на изради овако значајне изложбе која ће бити од користи и неким будућим генерацијама које долазе.

Проф. Светлана Матић се захвалила амбасадору Њ.Е. др Небојши Родићу на подршци и у знак захвалности, поклонила му фотографију Овчарско-кабларске области у Србији.

Обраћајући се присутнима, ауторка је објаснила како је настала идеја да осветли лик и дело Вилхелмине Мине Караџић. Између осталог, подвукла је следеће: "Неправедно je скрајнута и заборављена, а њене заслуге, у грађењу мостова културе између аустријског и српског народа у 19. веку, су српској и аустријској јавности биле недовољно познате.

То је био један од разлога што сам, проучавајући лик и дело Вука Стефановића Караџића, схватила да би његов реформаторски пут био компликованији и другчији, да га све до смрти, није у раду пратила његова Минка, која му је помагала у превођењу српских народних умотворина на немачки језик, водила целокупну његову коресподенцију са око 300 импозантних имена у тадашњој Европи, међу којима су, између осталих: Ранке, Каниц, браћа Грим, Гете, Његош, кнез Милош Обреновић, Милица Стојадиновић Српкиња и многи други. Мина је играла у српској народној ношњи на Светосавском балу 1847. године у Бечу и инспирисала аустријског песника Аугуста Франкла да јој посвети песму. Због свега навденог, одлучила сам да јој посветим књигу "Певам дању, певам ноћу / Писма Мини Караџић", коју је књижевница Драгица Шредер из Хилдена, превела на немачки језик.

Друштво које је ауторка основала, носи Минино име. Установљена је и књижевна награда са именом Вукове мезимице, за врхунска остварења у области културних и уметничких делатности. Први лауреат је, управо, амбасадор Родић, „жива енциклопедија која хода."
Библиотека коју АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" поседује, такође, својим именом поносито подсећа на ову изузетну жену, која је ишла испред времена у коме је живела.

„Изложба о Мини Караџић је круна мог досадашњег рада на пољу очувања српског језика, ћирилице и нашег културног и националног идентитета у расејању. Захваљујем се дизајнеру Душану Борисављевићу, који је својом креативношћу, ову изложбу учинио доступном љубитељима културе. Надам се да ће ускоро ова изложба бити доступна и на немачком језику ", закључила је Светлана Матић.

На свечаном отварању ове несвакидашње изложбе, настале по књизи „Певам дању, певам ноћу/Писма Мини Караџић", ауторке Светлане Матић, били су присутни чланови дипломатског кора, Њ.Е. проф. др Жарко Обрадовић, амбасадор при Сталној мисији Републике Србије при ОЕБС -у и другим међународним организацијама са седиштем у Бечу, Бојана Шећеров, први саветник, Бојан Зрнић, мајор генерал, виши војни саветник, Жељко Босанац, војни аташе при амбасади Републике Србије у Бечу, Драгана Спикић, сарадник за културу при Амбасади Републике Србије, Милица Вучковић, конзулка у Конзулату Републике Србије у Бечу, Дијана Гусић испред Представништва Републике Српске у Аустрији, мр Бранислав Ђукарић, просветни инспектор задужен за наставу православне веронауке у Аустрији, проф. Марија Ђукарић, религијски и музички педагог. проф. Данка Пушкић, проф. Јована Пушкић, проф. Мира Ружић, проф. Рајка Милановић, проф. ​Снежана Лазаревић, мр Сузана Гојнић, адвокат Борис Дринић, проф. Јован Ђорђевић са супругом, чланови породице Николајевић из Беча и многи други.

Ово свечано отварање изложбе „Вилхемина Мина Караџић" су својим присуством увеличали и представници бројних државних и привредних институција из Републике Аустрије: госпођица Јулија Франсиска Флуг из Музичке библиотеке - Националне библиотеке Аустрије, доктор Андреас Реш, докторка Хелена Ранетбауер, доктор Елад Цаба, мр Стефановић из удружења европских железница, госпођица Мирна Принцип из Јурова, као и из других земаља: Немачке, Израела, Хрватске, Мађарске, Чешке, Италије и Руске Федерације. Након официјелног дела програма, амбасадор Родић, као покровитељ ове манифестације, приредио је коктел за све присутне.
 
Предвиђено је да изложба буде доступна посетиоцима до 18. маја 2023. године у Бечу, а затим се свечано отвара у Конзулату у Штутгарту 19. маја 2023. године, након чега путује у Сремске Карловце. У Библиотеци града Београда изложба ће се свечано отворити 17. јула и биће на располагању љубитељима културе и уметности све до 31. јула 2023. године у галерији „Атриум".