Двадесет хиљада књига стигло у Београд, поклон аустријских донатора Адлигату

Један део пристиглих наслова представља велике реткости међу којима се нарочито истичу прва издања значајних модерних немачких и аустријских аутора. У претходним донацијама господин Штармулер је послао још 50.000 књига, тако да је до сада чак 70.000 публикација нашло своје место у музејима и огранцима Адлигата, али је и поклањано другим библиотекама широм Србије. Магацин за смештај књига у Београду обезбедила је сликарка Ивана Букурецки.

Једна од најактивнијих подружница Адлигата постоји у Аустрији. Њу у Бечу води управо Херберт Штармулер. О пројектима Адлигата сазнао је тако што је читао у немачким медијима. Толико га је надахнула идеја да постоји група залуђеника који о својој муци и круху спашавају књиге, организују догађаје у култури и боре се, свакодневно, за уважавање писање речи, за унапређење културе, уметности и међународне сарадње, да је одлучио да седне у свој електрични аутомобил и – дође у Београд да се лично увери да је то све о чему је читао заиста истина, да је рад овог удружења тако квалитетан као што су о томе извештавали Немци.

„Отворили смо му наша врата и показали не само све добре ствари које смо урадили, већ и многобројне проблеме са којима се суочавамо. Тако је настала серија текстова у аустријским медијима чији је аутор био господин Штармулер", каже Виктор Лазић, председник Адлигата.

Процена је да је његове текстове прочитало више од милион читалаца у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, али и широм света. Само је репортажа објављена у викенд издању дневног листа Rheinpfalz am Sonntag у невероватном тиражу од 250.000 примерака! Поред изузетно важне грађе о српској култури, Адлигат поседује више од пола милиона књига западно-европске књижевности и историје, као и оригиналне потписе Наполеона, Луја XIV, па велико интересовање европских интелектуалаца и људи од културе за музеје и пројекте овог српског удружења, не чуди.

Но, то што је послао чак толико хиљада књига у Србију господину Штармулеру није било довољно: пожелео је да оснује огранак Адлигата у Аустрији. Организовао је серију предавања о спашавању књига у модерном добу, о пројекту Адлигата као круни заједништва у култури и успео да одушеви већи број својих колега – издавача, писаца, али и комшија и пријатеља, страствених читалаца који су у својим домовима деценијама пажљиво и промишљено сакупљали своје библиотеке. Убрзо су донатори обезбедили магацин и започето је са сакупљањем књига, са циљем да фонд стране књиге у Адлигату постане један од најреспектабилнијих у југоисточној Европи. Већ крајем 2018. године у Београд је стигао шлепер са двадесет хиљада књига, да би 2019. године било сакупљено рекордних тридесет хиљада! Читаву мрежу комбија и сакупљачких станица по Бечу и околини организовао је Штармулер, док су у једном бечком ресторану учестала предавања и представљања нових Адлигатових успеха.

Српски филантропски форум и Коалиција за доброчинство уручили су на Коларцу поводом петог Националног дана давања 9. октобра прошле године признања појединцима који су формирањем легата значајно обогатили културу Србије – Херберт Штармулер постао је један од лауреата овог значајног признања.

Господин Штармулер и активности Адлигата у Аустрији само су пример далеко ширег пројекта. Претходних година Адлигат је допремио за Београд важне библиотеке из Немачке, Швајцарске, САД, Велике Британије, Словеније и Француске, а у току је слање више хиљада књига из Јапана и Индонезије. Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, као и Дом легата – делови Адлигата који су отворени за јавност, посећује велики број странаца, пошто је Адлигат још увек познатији у свету него у Србији. Није реткост да људи из далеких предела долазе у нашу земљу управо због Адлигата. Херберт Штармулер био је један од таквих путника, али су да би видели експонате у Адлигату у Београд долазиле и читаве породице из Уједињених арапских емирата, Данске, Енглеске, Холандије, из далеке Индонезије и Кине. У овој години Адлигат очекује принца султаната од Тернатеа и групу Инуита (Ескима) са Гренланда, који су Адлигатову заставу развили у вечном снегу и леду далеког севера.

Адлигат је једино српско удружење, и једно од ретких светских удружења, које у четрдесет земаља света има своје чланове или огранке. У чак петнаест земаља Адлигат је именовао своје званичне представнике – амбасадоре. Они имају право да заступају Адлигат и у име удружења потписују уговоре, представљају Адлигат у медијима, организују књижевне вечери, научне конференције, уметничке изложбе...