Сретењско одликовање за Јелену Митровић из Швајцарске

Јелена Митровић каже да се, примивши вест о вредном одликовању, осећала као на испиту, и то пред Амбасадом Републике Србије која ју је предложила, пред својим ђацима, њиховим родитељима, Министарством просвете, бројним сарадницима у Србији и Швајцарској, својом породицом и пријатељима, прецима, пред својом савешћу...

"Преда мном је било огромно питање: да ли сам достојна овакве почасти? И јави се понос за све што сам учинила, а истовремено и кривица што нисам више и боље, а сигурно је могло. Учини ми се да дадох премало у односу на друге који су изгарали за Отаџбину, а остали непримећени. Желим и даље да дишем душом свог народа и предака који су ме одредили да и далеко од њих останем на нашем заједничком путу родољубља.

Ценећи и волећи земљу свог порекла и земљу у којој живим, настојала сам да градим мостове водећи се мишљу великог Иве Андрића да „градећи мостове између нас и света, ми постајемо свет, а свет ми." У вечном струјању воде испод тог моста чула сам зов часних предака и звукове људи око себе, зов времена које је наше, заједничко и кратко за све снове. Закаснила сам много година за сунцем, али сам можда успела да засадим цвеће без којег не може да започне ниједно пролеће у нашим заједничким вртовима. Хвала свима који су ми пружили руку на често трновитим путевима и показали светионике на узбурканим морима, бранили Термопилске кланце које смо као народ бранили. Сама бих била „као сламка међу вихорима"", каже Јелена.

Јелена каже да дугује захвалност свима који су јој веровали када су заједно кренули ка циљу, а да је орден путоказ, част и обавеза, а у њему садржано питање: шта још очекују обе земље од ње и да ли је заслужено.

"Биће ми звезда водиља на будућим путевима, препознатљива у сазвежђу свих мојих настојања да дам део себе. Цитираћу речи велике хуманисткиње, Швајцаркиње Катарине Штурценегер чији лик и дело проучавам и која је безрезервно помагала нашој земљи у Балканским ратовима и у Првом светском рату: „На крају живота броји се само оно што смо од себе дали другима."

Дугујем огромну захвалност Републици Србији, председнику Александру Вучићу, Министарству просвете Србије, Амбасади РС у Берну на челу са Њ. Е. Гораном Брадићем и конзулом Предрагом Мандићем, Швајцарској, генерацијама својих ђака и њихових родитеља, сарадницима, пријатељима, својој породици. Тако чином добијања Карађорђеве звезде, осетих и спознах да она није само моја, него звезда свих вас. Нека њен сјај никада не потамни, и нека нам осветли пут у бољу заједничку будућност на многаја љета", изјавила је Јелена Митровић за РТС по добијању Ордена Карађорђеве звезде трећег степена.

 Биографија:

Јелена Митровић је професор српског језика, књижевности и историје. Дужност наставника Допунске наставе на српском језику обавља најпре у редовном, а данас у хонорарном статусу. На самом почетку радила је са седам одељења са око 120 ученика, да би током година труда и залагања отворила још седамнаест одељења. Седам година је била предавач и координатор у Интернационалном политехничком школском центру у Берну, као истуреној јединици Политехничке академије на Новом Београду који је образовао средњошколце, машинска и туристичка занимања.

Током ратних година, давала је савете и помагала избеглицама у процесима интеграције и реинтеграције. Извела је на пут преко пет хиљада ученика основношколског и седамстотина средњошколског образовања. У мисији очувања српског језика, историје и културе, прешла је преко милион километара по Швајцарској где и данас држи наставу од Санкт Галена на истоку до Женеве на крајњем западу земље.

Током година рада у Допунској школи на српском језику, организовала је сусрете са колегама у Паризу, Штутгарту и Копенхагену, била председница удружења наставника Допунске школе, иницирала оснивање удружења родитеља. У више наврата је организовала такмичења у рецитовању и квизове знања „Познајем и волим своју домовину". Више пута је организовала екскурзије ђака из Србије у Швајцарску, али и узвратне посете, где су створене нераскидиве споне између деце из Швајцарске и Србије. Била је вођа пројекта „Негујмо другарство" на Тари у организацији Министарства просвете, у којем су учествовала деца из српских енклава са Косова и Метохије, из Београда и Швајцарске. Водила је прву генерацију ђака на петнаестодневни боравак у највеће српско село Азању, из чега је наставила да ради Летња школа „Свети Сава" у коју и даље упућује своје ђаке.

Организовала је обележавање 20, 25, 30, 35, 40 и 45 година рада Допунске наставе на српском језику у Швајцарској. Организовала је екскурзије основношколаца и средњошколаца у Рим, Париз, Темишвар, Солун. 2019. године води ђачку екскурзију (ученике из Швајцарске, Србије, Црне Горе, Републике Српске и Хрватске) у Русију, Белорусију, Украјину и Мађарску, када су имали наступ у Амбасади РС у Москви. У пројекту „Путујућа изложба ћирилице" учествује у Бања Луци, у Амбасади РС у Берлину, а пројекат се наставља у Србији, Црној Гори и Швајцарској.

У Берну је 2014. године организовала обележавање стогодишњице од почетка Првог светског рата, на коме је поздравну реч имала Јасмина Митровић Марић, изасланица тадашњег председника Србије, Томислава Николића.

Са својим ђацима годинама учествује у пројектима: „Читалачка значка" општине Чукарица, „Дани ћирилице у Баваништу", Трка РТС-а, квизу Намањића и серијалу РТС-а „Језик нам је отаџбина". Шест година је водила ђаке из Швајцарске у Камп српског језика и културе Сремски Карловци где су долазила српска деца из целог света. Уједно је организовала обиласке манастира Фрушке горе и Новог Сада. И даље учествује у пројекту „Језик више за Европу", као и у пројекту „Mehr Sprachen für Alle" (Више језика за све) у којем демонстрира основе српског језика швајцарским ђацима, као и студентима и професорима Педагошке академије Берн.

Организовала је посете професора и студената Педагошке академије Берн на Учитељски факултет у Београду и Новом Пазару, као и узвратну посету. Залагала се и на пољу драмске уметности, те сарађивала са Експерименталним драмским студијем из Београда „Дечији осмех" чији су чланови са њеним ђацима из Швајцарске извели представу „Милева Марић Ајнштајн" у Берну и Београду, као и представу „Катарина Штурценегер" у Београду.

Заједно са Сталном мисијом Републике Србије при Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама, родитељима и ђацима, на Светосавској манифестацији у Женеви, организује сакупљање хуманитарне помоћи за децу из Штрпца на Космету. Током ратних година је заједно са пријатељима Швајцарцима давала бесплатне часове немачког језика деци избеглица које су долазиле у Швајцарску. Такође са швајцарским пријатељима помаже децу у домовима за незбринуту децу у Сремској Каменици и Краљеву, али и основну школу у Негославцима, децу погинулих рудара у Сокобањи и Алексинцу, дете ратника са Кошара. Припрема и доставља помоћ након поплава у Обреновцу и земљотреса у Краљеву.

Својевремено је била члан Комисије за просвету и културу Скупштине дијаспоре и Срба у региону и представник наставника у Швајцарској, као и један од првих оснивача Српског културног савеза Швајцарске, тадашње кровне организације Срба у Швајцарској.
Са групом родитеља и активиста у Берну помогла је оснивање удружења Срба „Милан Тепић", који ће нешто касније да промени име у „Карађорђе". КУД Карађорђе је и данас веома активно фолклорно удружење у Швајцарској које окупља велики број деце и младих из Берна и околине.

Јелена Митровић од досељавања у Швајцарску негује веома добре односе са представницима Српске православне цркве у Швајцарској и црквеним општинама у Берну, Женеви, Луцерну, Мелсу-Санкт Галену, а активно је узела учешће у градњи православног храма у Белпу крај Берна.

Остварује добре контакте и са медијима у дијаспори. Годинама сарађује са РТС-ом, франкфуртским „Вестима", Каналом „К" Аргау и Радиом „Рабе" Берн, као уредник за српски језик и координатор емисије за мигранте. Оснивач је програма на српском језику на швајцарској кабловској телевизији за странце „Дијаспора ТВ Швајцарска". Учествује на Швајцарској радио телевизији у емисији „Лично" у којој говори о патњи српског народа током ратних дешавања. Исто тематизује и у позоришном комаду „Фабула" у организацији најпрестижније швајцарске куће културе „Про Хелветиа" глумећи на српском, немачком, француском и италијанском језику. Гледаоци су у овој представи која је извођена широм Швајцарске и у Италији, могли да доживе српски језик, патњу и песму.

Председница је удружења „Милева Марић Ајнштајн" и дугогодишња копредседница Српско-швајцарског удружења „Дијалог". Са швајцарским историчарем годинама ради на пројекту истраживања деловања Катарине Штурценегер која је у Балканским ратовима и у Првом светском рату помагала Србима као медицинска сестра, али и као ратни извештач. На ову тему је успостављен контакт са Амбасадом РС у Берну, као и Амбасадом Швајцарске Конфедерације у Београду и са институцијама Црвеног крста у обе земље, а од недавно и са Међународним црвеним крстом у Женеви.

Заједно са швајцарским институцијама организује предавања стручних лица на српском језику, на теме екологије, здравља, короне и зависности. За родитеље ђака организује предавања о модерним медијима и утицају на децу, васпитним мерама, швајцарском систему школства, дуалном образовању, тражењу места за стручну праксу, могућностима студија и другим видовима образовања у случају повратка у Србију.

Долазак у Швајцарску је за Јелену Митровић остао животни позив, морални чин, деловање у сфери просвете, културе и интеграције, хуманизма и веза Србије и Швајцарске у који је уткала своја знања, искуство и национални патриотски осећај, љубав и несебичност. Свој живот је посветила деци, свом народу и Србији.