Странци и Срби - челични пријатељи

Искра те дуготрајне љубави блеснула је пролетос у српском народу због доделе Нобелове награде за књижевност Петеру Хандеку, у чијим делима су описивани и Срби, прихваћена је као међународни доказ српске невиности у политичким дешавањима с краја 20. века, али и као признање да постоји човек који воли Србе. Зато су наши људи и пријатељи почели још више да обожавају Петера Хандкеа као "српског нобеловца".

Његови обожаваоци, уосталом, говоре да је Хандке у једном интервјуу признао да да посебно воли староградску српску песму „Има дана када не знам шта да радим" и да жели да буде сахрањен по православном обреду.

Српска очараност Петером Хандкеом као светским уметником и патриотом, проширила се почетком 2020. године на многе друге угледне и знамените странце, који су јавно показивали симпатије према Србима и који су нас волели.

Једна од тих личности била је кинеска амбасадорка Чен Бо, која сјајно говори српски језик.

"Ми смо челични пријатељи", изјавила је кинеска амбасадорка Чен Бо приликом доласка првог транспорта кинеске хуманитарне помоћи из Пекинга у Београд.

Истражујући овај феномен привржености странаца српском народу, открио сам да у ближој српској историји постоје најмање пет врсте људи који су нас волели и који нас воле. То су прво странци рођаци, српске снаје (Ирина Кантакузин, краљица Александра, краљица Марија Карађорђевић) и српски зетови (султан Бајазит Први, отац руског цара Ивана Грозног, Пјотр Петар Романов, италијански краљ Викторио Емануел), као и њихова деца српског порекла из иностранства.

А потом су нас волели и воле нас наша браћа и сестре по вери, Словени и православци (Максим Горки, Пушкин, Томаш Масарик, Јан Јанкович, Микис Теодоракис, Кирјаки Панајотиди, Стела и Џорџ Џатрис). И часне комшије. Легендарна личност из 15. века. мађарски племић и војсковођа Јањош Хуњади, бранио је војском и одбранио Београд 1456. године од трупа султана Мехмеда Другог. Наш народ га је из милоште прозвао Сибињанин Јанко. Поводом 562. годишњице одбране Београда, српски јунак Јањош Хуњади добио је споменик у Земуну, јер је успео да протера Турке из Европе и ослободи Србију и балкански простор.

"Српски народ имао је поносито срце, које се могло расцепати, али не и савити, као што се не може савити ни срце храста у гори", записао је велики књижевник, наш пријатељ Алфонс де Ламартин у свом делу "Историја Турске".

Воле нас и поштују наши искрени пријатељи, које је дирнула судбина српског народа и одлучили су да га бране на свој начин (Николај Николајевич Рајевски, Жана Меркус, Хенри Мекајвер, др Марија Фјодоровна Зиболд, Антонија Јаворник, војводкиња Лујза Крикнер Мишић, Леди Пејџет, Флора Сендс, Мејбл Грујић, др Лудвик Хиршфелд, др Рвдард Рајан, др Виктор Кин, Елефтериос Венизелос, генерал Франше Депере).

Уз њих су светски путописци и хроничари, (Ребека Вест, Џон Рид, Арчибалд Рајс, Свејн Менесланд), који су нас објективним приказима у својим делима представљали свету.

Ценили су нас борци против фашизма, које смо прогласили за народне хероје (Сергеј Семјонович Бирјузов, Владимир Иванович Жданов, Фјодор Иванович Толбухин, Семјон Козак Антонович), антифашисти (Ц. Л. Сулцбергер, Диана Обексер Будисављевић).

И напокон воле нас страни гости Београда и Србије, (Илиа Григориевић Ехренбург, Ален Гинзберг, Хенри Мур, Че Гевара, Луј Армстронг, Жан Пол Сартр, Сер Лоренс Оливије, Ив Монтан, Лив Улман, Кирк Даглас, Хичкок, Маја Плицескаја), који се одушевили нашом публиком, престоницом поново враћали нашем народу као искрени љубитељи српске културе.

Многи политичари из света нестврстаних (Нехру, Насер, Сукарно, Ганди, Арафат), амерички председници (Вудру Вилсон, Џими Картер, Доналд Трамп), руски (Леонид Брежњев, Владимир Путин), кинески председници (Ђанг Цемин, Си Ђинпинг), британска краљица Елизабета, грчки, француски и шпански државници јавно су исказивали поштовање према Србима.

Двојица странаца Француз Арно Гујон и Јапанац Тадаши Нагаи постали су највећи дародавци и хуманитарци српском народу.

И многи други политичари, научници, уметници, новинари, јавне личности и обични људи, (Пјер Бинел, Пејр Галоа, др Сара Флаундерс, Спирос Јанулис, Јирген Елсесер, Миша Глени, Питер Брок, Дејвид Бајндер, Андреас Ернст, Вацлав Клаус, Милош Земан) наоружани разумевањем и симпатијама према нама, бранили су нас на свој начин од Аустријанаца, Немаца, Американаца, од НАТО и албанских терориста, односно од освајача Новог светског поретка.

Наши пријатељи, рођаци и симпатизери странци (др Исак Адизес, Никита Сергејевич Михалков, Мариано Рахој, Ноам Чомски, Владимир Соловљев, Никита Толстој, Уле Бјерке, Александер Соранто Неу ), нобеловци (Александар Солжењицин, Дарио Фо, Харолд Пинтер, Карл Шпителер, Петер Хандке), су нас бранили отвореним бунтом према међународној заједници, и према политичарима и делу јавности са антисрпским расположењем. Посебно због отимања јужне покрајине Косово и Метохије. Неки су то чинили хуманитарношћу и симпатијама према људским правима, па и Срба, неки кроз јавну подршку демократији, а неки обичном љубављу према српском роду.

Уосталом како другачије објаснити да је јапански дипломата Кеисуке Оба, који је седамдесетих година прошлог века радио у Србији, у свом тестаменту 2002. године написао: "Сахраните ме у Београду!"

На његовом гробу на Новом гробљу у Београду пише: "Волео је ову земљу више од своје".
Како објаснити да је једна Нигеријка узела име Србија (Вилсон), а да је једна Американка (Ивон Андерсон) постала кошаркашки репрзентативац Србије.

Када је британски новинар Џон Вилијам Билс у јесен 2019. године јавно потражио одговор на питање зашто странци воле Србе, набројао је чак једанаест разлога за то:

- емотивну страственост Срба, креативност, мрачан смисао за хумор, говор Срба без околишења, снага и бескрајна енергија српског народа, вртоглави интелект, домаћинско гостопримство, лепота српских људи, национални понос и српске игранке и забаве.

Амерички држављанин Чарл Катер нас је толико заволео, да нам је то јавно поручио:

"Волим вас, Срби".

"Извињавам се због нелегалних поступака, које је моја земља починила вашој земљи и вашем народу. Живим са, радим са, дружим се са, борим се са, плачем са, славим са Србима свакога дана последњих осам година. За вас ће увек бити места у мом срцу", написао је амерички држављанин Чарл Катер, на свом Фејсбуку када се 2010. године доселио да живи у Србији.

Из поштовања према људима, који су најчешће у тешким временима имали храбрости да подрже српски народ, одлучио сам да се захвалим свим странцима, који су нас волели и који нас воле, тако што ћу да их опишем или макар поменем у овој књизи.

Хвала им од срца!