Наставља се сарадња професора и студената из Новог Сада и Будимпеште

Гости из Србије приредили су једночасовни програм у сали Института за словенске и балтичке језике Универзитета ЕЛТЕ, а у име домаћина поздравио их је др Александер Урком, шеф Смера за српски језик и књижевност. О историјату и актуелностима на Одсека за хунгарологију у Новом Саду, говориле су шеф ове катедре, проф. др Ева Толди и њена заменица, проф. др Едита Андрић, а приказана су и два краћа видео записа о самом одсеку.

Кратак историјат Срба у Мађарској и будимпештанског Смера за српски језик и књижевност, представили су студенти ове установе, на којој се наш језик и литература изучавају дуже од сто година. У разговорима који су касније уследили, осим споменутих предавача, учествовали си у др Драган Јаковљевић и Андреа Шупут, запослени на будимпештанској србистици.

У изјави за "Српске недељне новине", проф. др Едита Андрић каже да се овом посетом обнавља ранија традиција чешћег посећивања Будимпеште од стране студената мађарског језика и књижевности из Новог Сада. Она, међутим, наводи још један циљ њиховог боравка у мађарској престоници.

"Ове године Одсек за хунгарологију Филозофског факултета у Новом Саду обележава 60 година рада, па смо желели да управо у овој години интензивирамо сарадњу са Катедром за словенску филологију Универзитета ЕЛТЕ, односно са Смером за српски језик и књижевност. За наше представљање у Будимпешти конкурисали смо код Министарства културе Србије и захваљујући томе смо реализовали ову посету", каже проф. др Едита Андрић.

Како сазнајемо, сарадња је до сада постојала само између професора два одсека, па је ова посета била усмерена пре свега на анимирање студената да у међусобној комуникацији размене своја искуства и обострано корисне предлоге и идеје.

На питање како данас функционише Одсек за хунгарологију у Новом Саду, проф. др Едита Андрић износи запажање да све хуманистичке науке трпе одређену регресију, па тако и хунгарологија.

"Много је мање студената који се опредељују за такве науке, али се трудимо да у сваком погледу привучемо студенте програмима које реализумео на одсеку. Они су разнородни, па свршени студенти хунгарологије могу да буду професори мађарског језик и књижевности, лектори, преводиоци, организатори културних дешавања итд. Прогами су веома квалитетни, а последних неколико година је и промоција факултета веома добра, тако да ове године имамо дупло више уписаних студената него прошле", каже проф. Андрић.

Од наше саговорнице сазнајемо да је некада постојао Институт за хунгарологију при Филозофском факултету у Новом Саду, али да је он, нажалост, укинут. Међутим, без обзира на то, сви запослени на Одсеку за мађарски језик и књижевност баве се и научним радом. Поносни су на чињеницу да су у прошлој години учествовали на 17 различитих конференција и објавили око 80 научних радова у разним часописима.

"Имамо два научна часописа на одсеку, а то су "Хунгаролошка саопштења" и "Студије, где такође објављујемо своје радове, као и радове наших студената", каже госпођа Андрић.

У оквиру посете Будимпешти, студенти и професори из Новог Сада обишли су и најважније културно-историјске знаменитости града, Библиотеку "Сечењи", Националну галерију и још неколико музеја, а погледали су и две позоришне представе.