Милија Белић излаже у Москви

У Националном центру за савремену уметност у Москви, 24. октобра 2019. године отварен је први део велике изложбе „Геометрија у култури XX-XXI века. Ка стогодишњици Баухауса".

Пре 100 година у немачком граду Веимару радила је јединствена образовна установа, Виша грађевинска школа за уметнички дизајн, БАУХАУС, која је трајала наредних 14 година. Током овог кратког временског периода, Баухаусове теорије и идеје прошириле су се широм света дајући подстицај новим архитектонским стиловима и трендовима. У јубиларној години музеји различитих земаља отварају изложбе посвећене наслеђу немачке школе.

„Геометрија у култури XX-XXI века. Ка стогодишњици Баухауса" заједнички је пројекат Националног центра за савремену уметност, Мађарског културног центра и Државног музеја В. В. Мајаковски.

Изложба је подељена у два дела. Први део отвара се референцама на уметничке системе Казимира Маљевича, Василија Кандинског и Александра Родченка, који су пластичне идеје геометрије претворили у манифест, додатно повезујуц́и личну филозофију уметника са идејама Баухауса. Слике Баухауса настављају се композицијама из колекције мађарског музеја МОБИЛ МАДИ (Будимпешта, Мађарска), у инсталацији "Блуз на крову" (радионица "Покретне слике" Андреја Суздалева) и видео пројекцијама авангардне кинематографије 20-их година прошлог века (Ханс Рицхтер, Викинг Егелинг, Валтер Рутман). Органски завршетак првог дела изложбе су дела Александра Родченка, Владимира Мајаковског, Густава Клутиса, Валентине Кулагине, Ел Лисицког, Наталије Гончарове, Михаила Матјушина, Ивана Клуна, Алексеја Кручениха, Варваре Степанове, из збирке Државног музеја В.В. Мајаковски , посвећен идејама геометрије у совјетској Русији и формирању социјалистичке културе. Визуелна значења ових слика јасно потврђују фрагменти из филмова изванредног совјетског филмског редитеља Џиги Вертова.

Други део пројекта биће посвећен развоју геометријских система у послератној култури, а затим током "одмрзавања" и у наредним фазама руске историје. Овај део пројекта се углавном заснива на радовима из Националног Центра за савремену уметност и приватним колекцијама: Ерик Булатов, Владимир Јанкилевски, Сергеј Резников, Валериј Јурлов, Владимир Немухин, Францисцо Инфанте-Арана, Јуриј Злотников, Борис Туретски, Алекандер Панкин, Игор Шелковски, Иља Кабаков, Дмитриј Пригов. Слике геометрије у овој фази пројекта природно прелазе у наш век, актуелизујући „нову искреност", овладавајући идејама фракталне геометрије и геометрије „нове стабилности", проглашеним у открицћима руске физике (Владимир Кобрин).

Завршница другог дела изложбе (Иван Горшков, Александра Митљанскаја) не представља завршетак пројекта, она се окреће ка будућности, ка извесној естетској екологији, предвиђајуцћи даљи развој идеја геометрије у модерној уметности, попут тражења социокултурне хармоније и стварања универзалног уметничког језика склада.

Милија Белић, у чијем раду геометрија заузима доминантно место, једини је српски уметник заступљен на изложби која траје до 26. јануара 2020. године. Белићеви радови први пут се представљају уз радове великана, пионира модерне уметности, попут Маљевича, Кандинског, Родченка, Ел Лисицког, Мохољи-Нађа, Вазарелија, и других. Кустоси овог значајног пројекта су Виталиј Пацјуков и Жужа Дардаи.