Вићенца: Подсећање на крвави 21. октобар 1941.

Светлана Станојловић прочитала је "Крваву бајку" од Десанке Максимовић на српском, а Слободанка Олар на италијанском.

Поему Ђоке Стојичића "Писмо госпођи Хелги" је прочитала књижевница Рада Рајић Ристић. Поема је оставила дубок утисак на председника удружења Дејана Митића који је истакао да млади који су рођени у Италији треба да упознају историју својих предака, јер је она јако тужна, баш као стихови ове поеме и да сваки значајни датум у домовини обележавамо у удружењу Видовдан.

"Ове песме што сам вечерас чула су ме јако потресле и растужиле. Нисам их никад чула. Понећу их у школу да их прочитам професорки италијанског", рекла је ученица Ивана Стефановић.

Ученик Александар Ивковић је нагласио да ће у школи, на следећем часу историје, испричати целом одељењу и наставнику о стрељању ђака у Крагујевцу.

Родитељи су били задовољни што је деци пружена прилика да чују нешто из историје и науче, осим фолклора, и нешто више о сопственој домовини.

Лидија Стефановић, Иванина мама, која је родом из Крагујевца, истакла је да тај крвавии чин окупатора не треба никад заборавити, и да би и представници немачког народа требало да присуствују Великом школском часу у Крагујевцу.

"Морамо младим нараштајима стално да причамо о нашој тужној историји и ја то радим у италијанским школама, где предајем, кад год имам прилику. Поему "Писмо госпођи Хелги" сам 2001. године превела на италијански језик и редовно је читам када са ученицима радим тему о ратовима као трагедијама људског рода. Ништа нема страшније од рата", рекла је песникиња Рада Рајић Ристић.