Холивуд нас је спречио да снимимо филм о српском народу

Марковићи нису дошли празних руку у завичај.

"Донели смо донацију српској деци из Крушевца, како бисмо им улепшали живот и учинили их спремним за живот. На вечери у Чикагу, коју смо организовали и припремили за 54 пријатеља, сакупили смо око 8.000 долара. Донацију смо дали деци са специјалним потребама и деци без родитеља. Малишани су нам се захвалили осмесима и загрљајима, а ја сам од среће заплакао", искрен је Града Марковић.

Новац који су донели из Америке намењен је куповини пећи за прављење пецива, на којој ће се обучавати деца са посебним потребама како би малишани постали пекари и посластичари.

Други део новца ће бити искоришћен за екскурзију деце без родитељског старања, која ће да истражују лепоте Копаоника.

"Ми волимо Србију и наш народ и у свакој прилици у САД бринемо о српском националног идентитету нас у емиграцији и о истини у свету о српском народу. Моја супруга и ја смо дошли да обиђемо чланове наших фамилија у Крушевцу, Београду, Сарајеву, Призрену, да обиђемо нашу лепу земљу и задовољни да се вратимо кући - прича нам овај српски патриота, који је са супругом у Србији прославио 44 године брака.

Стигли су да посете и Србе и српску цркву у Темишвару, наше људе у Вршцу и српску заједницу у Бечу. Како рекоше за 21 дан видели су српски народ у четири државе.

Градимир Града Марковић је рођен 5. октобра 1951. године у Крушевцу. Одрастао и школовао се у родном граду, где је постао фризерски првак Србије. Радио је као власуљар и шминкер у Крушевачком позоришту. Емигрирао у САД почетком седамдесетих и отворио фризерске салоне у Чикагу. Активиста СНО, КСУ, СПБ, СПЦ, клуба „Цар Лазар" и члан Српске привредне коморе у САД.

Био је учесник разговора у порти манастира Нова Грачаница, када су крајем осамдесетих угледни Срби убедили митрополита Иринеја Ковачевића да покрене процес сједињавања раскољничке ССПЦ са СПЦ. Хуманиста, који помаже српски народ живи у Чикагу са супругом Мирјаном, ћерком Јасмином, зетом, унуцима, сином Милошем, таштом и тастом.

Преко својих пословних пријатеља и једног Јевреја који ради у Холивуду, Марковић је својевремено покушао да реализује филм о операцији спасавања 500 америчких пилота у Србији током Другог светског рата.

"Југословенска краљевска војска, њен командант ђенерал Дража Михаиловић су са сељанима из Праљана спасавали америчке пилоте, који су се својим авионима враћали из Румуније. Један од пилота слетео је и у Ражаљ, село моје мајке, која је тада приви пут видела црнца. На мајчиној причи покушао сам са пријатељима да урадимо филм о херојству српског народа - почиње ово казивање Града Марковић из Чикага.

Заједно са Србима из Чикага и пријатељем Јеврејином из Холивуда, Марковић је контактирао режисере Клинта Иствуда и Стивена Спилберга и предочио им истину о историјском догађају, који се збио 1944. године у српским брдима. Због тог подвига ђенерал Дража Михаиуловић је на крају рата од америчког председника Трумана добио високо одликовање.

"Холивуд није био заинтересован за филмску истину о пријатељству Срба и Американаца, па нас је одбио. На наше писмо Клинт Иствуд нам никада није одговорио. А Стивен Спилберг нам је у свом писму поручио: „Ваш ђенерал није био велика светска личност и ваша прича не би била интересантна Американцима!"

Слично се догодило и недавно када је режисер Радош Бајић питао америчког амбасадора Кајла Ската да Амбасада САД у Београду помогне његов пројекат филма о операцији „Халијард", одлазећи дипломатски представник Америке је одговорио да „амбасада за то нема пара".

"Ми Срби смо мали народ, наша земља је мала држава, али ми смо поносни на нашу историју и где год да живимо боримо се за истину о Србима и Србији. Део међународне заједнице нас, међутим, не разуме и често напада, па смо принуђени да се бранимо. Мислим да то треба да чинимо ширењем истине о српском народу", рекао нам је на крају нашег сусрета Градимир Града Марковић, хуманитарац из Чикага, који о тој истини и свом животу у Америци пише мемоаре под насловом „Европски талас".