Како су Срби отишли на Месец?!

Амерички лунарни космички брод је лансиран 16. јула 1969. године, када су Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс пет дана касније слетели на Месечеву површину. Тада је Арстронг први закорачио на Месец.

У овом свемирском програму и петој мисији "Аполо" директно су били укључени и Срби: Милојко Мајк Вучелић, Славољуб Сем Вујић, Милисав Шурбатовић, Данило Бојић, Драгиша Гиш Јовановић, Петар Гајић, Вељко Гашић и Давид Вујић. Др Славољуб Вујић је био продуцент и кординатор пројекта "Аполо 11".

Милисав Шурбатовић је био шеф инжењеријске екипе, а Данило Бојић креатор шатла "Орао" за шетњу по Месецу.

Драгиша Јовановић је био инжењер, као и Петар Гајић. Вељко Гашић је био саветник, али истовремено и дизајнер америчких бомбардера "Т-38 trainer", "F-5 fighter" и "B-2". Давид Вујић је заступао НАСА и био задужен за односе са медијима и јавношћу. Ова српска екипа радила је и на програму "Аполо 13".

„Дакле господо, да ли је стварно било лета на Месец?"

„Наравно, како не би било, када су Срби учествовали у томе!"

Овим одговором завршен је мој неочекивано срдачан сусрет, 2009. године у Београду, са двојицом српских инжењера-конструктора, који су дали пресудан допринос америчкој свемирској мисији "Аполо", посебно лету "Апола 11", односно спуштању прве људске посаде на Месец.

Милојко Мајк Вучелић (79) и Славољуб Сем Вујић (75) после више од 30 година тада су поново посетили Србију и одржали предавање на Београдском универзитету о свом "лету" на Месец.

Господа Вујић и Вучелић дошли су да би младим научницима у својој отаџбини пренели своје знање и, можда још важније, свој фантастичан научнички ентузијазам, ведрину и заразну жељу да се иде напред, даље, више... Дочекао сам их и био им домаћин 2009. године у Београду.

И прво што су углас рекли када су стигли у престоницу било је: "Како смо ми леп народ!"

Доктор техничких наука Славољуб Вујић, који је себе звао "Лала из Баната", рођен је близу места Јаша Томић, где се и школовао. Гимназију у Вршцу није завршио, јер је са породицом емигрирао у Америку. Тамо је радио у свим најзначајнијим програмима Министарства одбране, затим и НАСА-у, а паралелно са радом стекао је чак шест универзитетских диплома и докторску титулу. Живео је у Калифорнији са супругом Вером и троје одрасле деце. Био је члан и велики добротвор Српске народне одбране.

Милојко Вучелић рођен је у Гарешници у данашној Хрватској (због чега га Хрвати често својатају), у породици досељеној у 18. веку из Колашина. Средњу школу завршио је у Бјеловару и дипломирао на Машинском факултету у Загребу, а у Вршцу је похађао пилотску академију. Рано је отишао у Немачку, радио у "Мерцедесу", затим одатле у Америку, где је наставио каријеру у "Форду", "Цесни", "Боингу" и постао један од директора програма НАСА.

Живео је у Охају, имао је супругу Инге, синове Николу и Александра и петоро унучади. Оба стручњака добила су велика признања за свој рад, а Вучелић и највише америчко цивилно признање - Председничку медаљу слободе САД, јер је руководио спасавањем америчких астронаута после тешке хаварије на мисији "Аполо 13" током 1970. године.

Тада је у НАСА централи у Хјустону и настала чувена реченица, која је постала део историје, а коју у паници и безнађу изговарају преплашени космонаути: "Houston, we have a problem! (Хјустон, имамо проблем).

После успешног слетања људске посаде на Месец, њих осморица, друштво "ћелавих орлова", како су се духовито назвали, направили су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје сјајне каријере. Како је могуће да за такве људе у Србији нисмо знали?

Одговор, на пример, може бити животни пут инжењера и фабриканта Петра Гајића, који је био и власник велике компаније Алва Радио у Лос Анђелесу.

Пре емигрирања у Америку био је Петар Гајић официр краљевске војске, син чувеног предратног генерала Јоакима Гајића, и увек велики добротвор Српске православне цркве и династије Карађорђевића. Иако је Јосип Броз примио америчког астронаута Френка Бормана, јер је Тито имао програм лета у свемир, који га је лично информисао о томе да значајан део "Аполо" тима чине и "Југословени", о томе се ћутало.

Можда и зато што Милојко Вучелић, у каснијем директном разговору са Титом, на његов позив, није хтео да подр`и сулуду и скупу идеју развијања свемирског програма тадашње СФРЈ, него је иницирао посредовање између тадашњих суперсила САД и СССР у њиховом потоњем заједничком програму "Аполо-Сојуз".

Данас је од осморице градитеља "Апола 11" жив и веома активан као српски патриота Давид Вујић. Рођен је у Мидланду 1935. године. Одрастао је са сестром Љубицом у породици оца Митра и мајке Милке (Тодоровић), који су се уселили у САД из Окучана и Глине пре Првог светског рата. Дипломирао је на пословној администрацији на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на Каритосу, Државном универзитету Калифорније. Активан у области војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, унапређења бизниса, маркетинга и политичког лобирања.

Био је инжењер, масон, српски лобиста и званични портпарол НАСА и програма "Аполо 11" у САД. Радио је Вујић у војној ваздухопловној индустрији на развоју летилица Б-1, Ф-14 и Ф 11а, на свемирском програму "Аполо 11" као продуцент и координатор пројекта.

Био је директор програма "Klarendon internacional" за развој саобраћајне технологије и програма "Aviation Maintenance" за реализацију авионског транспортног система.

Потпредседник Института за стратешке технологије САД, менаджер у компанијама "Rokvel international" и "Marsel Daso". Радио је за америчку владу као представник фирма "Panama".

Ангажован је као директор програма одбране и наоружања америчког Конгреса и као председавајући Комитета за војне програме у Пентагону. Потпредседник компаније за развој канадског ваздухопловства и ваздушног саобраћаја.

Био је члан Савета за Африку у Привредној комори САД. Власник је конструкторске фирме "Dasaund". Сарадник Картерове, Бушове и Трампове администрације. Потпредседник је Удружења ветерана америчке администрације.

Поводом пола века од српског освајања Месеца у Београду је у Матици исељеника Србије и Срба у региону бити одржана пригодна свечаност.