"Азбукованија" Радована Гајића
Академија "Иво Андрић" чији су оснивачи наши најпознатији писци, Удружење књижевника и Министарство културе, оценила је да су "Азбукованија" Радована Гајића најбоља књига есеја у 2019. Гајићу је, овог пролећа, Српска духовна академија из Параћина доделила и награду за животно дело. Три његове књиге песама и прва свеска "Азбукованија" представљене су недавно и у Торонту, где песник већ деценијама живи и ради.
Уз пуну салу љубитеља књижевности и благослов владике Грегорија, почело је окупљање око речи и језика које је уприличио Радован Гајић са три књиге поезије , „Испраћај", „Очино поље" „Подигох у зидинама Бео град" и књигом прозних записа „Азбукованија". Аутор каже да често почне да пише прозни текст, а забележи неколико песама јер тврди да поетско-прозни дух влада писцем а не обрнуто, и да тај дух заправо кереира игру и мелодику речи.
"Ту мелодику у прози треба умирити, то је као писање симфоније, док је поезија као кратка сонатица, кратки медаљон", каже Радован Гајић.
За Живорада Ајдачића, председника Културно просветне заједнице Србије, Гајићеви песнички доживљаји београдских топонима подижу још једно знамење Белом граду.
„И у Београду и овде могу да запазим да Гаја већ улази у један круг наших најистакнутијих писаца који су писали о Београду, од Црњанског, Душка Радовића, Васка Попе, Бране Петровића и да не набрајам више, који су посветили толико песама о Београду, оно што Београд заслужује", Живорад Ајдачић, председник КПЗ.
Казивајући Гајићеве стихове глумци Српског позоришта Торонто Гојко Роглић и Љиљана Марковић правили су и читалачки избор између „Очиног поља" и „Испраћаја" а мелодику поезије пратио је на класичној гитари Божидар Хаџи Витковић.
Награђена „Азбукованија" само су једна од свески Гајићевих свакодневних записа мисли, идеја, причица...и објављени су онако како су и записани без потоњих улепшавања, дораде или самоцензуре. То онда не бих био ја, каже песник и додаје да су се пред читаоцима у Торонту појавиле четири књиге, јер му припрема и објављивање одузимају много енергије.
„Ја сам себе прогласио за писца, за преосталу родбину и малобројне пријатеље и мали број читалаца", каже Радован Гајић.
Песници су једно време били протерани у манастире, док су данас каже аутор, у некој пећини или на хриди, али да он наставља да пише јер још увек постоји публика за поезију.
„Малобројна је, али постоји. Знам по канадским песницима, да објављују по јако малим тиражима, углавном за еснаф, али и оне који воле да читају поезију", каже песник.
Уместо питања аутору неки од поклоника лепе писане речи пожелели су да и сами прочитају Гајићеве стихове. Честитке за објављено, док у Торонто не стигну наредне две свеске „Азвукованија".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар