Чудотворци од којих болести беже

Свети Јаков духовно је чедо владике Николаја Велимировића. Пре него што је дао монашки завет звао се Радоје Арсовић. Свети ученик, светог учитеља владике Николаја Велимировића, на Сорбони и Монпељеу стекао је два доктората из области права и филозофије.

Краљевина Југославија поверила му је дипломатску службу у Француској. Двоструко звање доктора наука и дипломатски посао заменио је монашким заветом, задивљен богослужењем владике Николаја Велимировића.

Све његово било је усмерено ка Вишњем и загледано у радост вечности и сусрет са Господом и свим светима. Био је строг према себи, а према њему били су немилосрдни комунисти, па су га на смрт претукли у Пожаревцу док је носио у манастир Тумане око 50кг штампаног мисионарског материјала "Оче наш" и "Симбол вере". На смрт претучен упокојио се у 53-ој години години живота.

Сахрањен је 1946. године, по личној жељи, у манастиру Тумане, а пре четири године његове свете мошти пренесене су у манастирску цркву.

Манастир Тумане стар је више од пет и по векова. У част Светог Зосима Синајита, подигао га је Милош Обилић, војвода кнеза Лазара, пре одласка у бој на Косово. Свети Зосим, своје последње монашке дане, провео је у каменој испосници, у густој буковој шуми, у непосредној близини манастира Тумане.

Молитвама Светом Јакову, Божијем угоднику, многи верујући су исцелили своје тело и неутешну душу, па су и дошли 21. октобра у манастир Тумане да му се молитвено захвале.

У име свете Туманске породице, игуман манастира, отац Димитрије, од раног јутра поздрављао је реку верника која се сливала у порту ове надалеко чувене светиње, речима: "Добро нам дошли, роде наш".

Верујући народ дошао је да се захвали и за помоћ замоли туманске светитеље, Светог Зосима и Светог Јакова, чије свете мошти почивају у манастирској цркви а за које народ тврди да су чудотворци од којих болести беже.