Молитвено славље у Сарајеву

Српска православна црква у Сарајеву, путем своја три градска храма-Старе цркве на Башчаршији, Саборне и најновије цркве Светог Преображенја, заузима најважније место у обликовању српске духовне и националне свести овог поднебља.

Црква Светог Преображења грађена је 1938. до 1940. године прилозима верника.

Док је у Еропи већ годину дана трајао Други светски рат, 8. септембра 1940. године у Новом Сарајеву освећена је црква Светог Преображења, уз присуство 50 000 верника.

Цркву је освештало 50 свештеника, на челу са птријархом српским Гаврилом Дожићем, митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем и епископима Николајем Велимировићем, Нектаријем Круљем и Николајем Јокановићем.

Цркву Светог Преображења пројектовао је славни београдски архитекта и професор Александар Дероко. Као стилски узор, послужила му је црква Светих апостола Петра и Павла у Расу, близу Новог Пазара, најстарија црквена грађевина у Србији, која потиче из 8. века.

У периоду од 1941. до 45. храм Светог Преображења оскранвљен је и затворен. НДХ га је затворила, а свештенике побила и протерала. Усташе су 12. маја 1941. године ухапсили, одвели у Јасеновац и погубили епископа дабробосанског Петра Зимоњића.

Српског патријарха Гаврила Дожића и Светог владику Николаја Велимировића фашисти су одвели у логор Дахау, где су остали и по завршетку Другог светског рата.

У грађанском рату у Босни и Херцеговини од 1992. до 95. године храм Светог Преображења налазио се у муслиманском делу Сарајева, опљачкан је и оскрнављен.

По завршетку рата, од 1995. до данас, ова светиња нашла се 40 пута на мети вандала. Полиција Кантона Сарајево успела је пронаћи украдену икону Светог Ђорђа у дуборезу. Ова икона и украдени престони крст, враћени су цркви.

Од када су уграђене камере све је мање вандалских напада, али је и мање живе цркве Христове-народа. На служби се окупљају углавном старији, болесни и изнемогли, који су остали да живе у федералном Сарајеву.