Девета конференција српске медицинске дијаспоре у Београду

Престолонасленик Александар Карађорђевић отворио је конференцију, поздравио учеснике и захвалио што пружају подршку хуманитарној мисији његове супруге принцезе Катарине и њене Фондације.

Учеснике је у име Министарства здравља и спреченог министра Златибора Лончара поздравио проф. др Владимир Ђукић, државни секретар Министарства здравља, и указао на велики допринос принцезе Катарине у повезивању српског здравства са светом и значај њених хуманитарних акција.

У име Лекарске коморе Србије директор др Милан Динић, је истакао значај оваквих стручних скупова за српску медицину и захвалност принцези Катарини на великом ангажовању да помогне унапређењу здравства Србије.

Учеснике су поздравили и проф. др Тања Јовановић, продекан Медицинског факултета у Београду, као и представници медицинских одбора хуманитарне организације Лајфлајн са разних страна света и чланови Краљевског медицинског борда.

Главни домаћин Конференције, принцеза Катарина, изразила је посебну захвалност онима који су дошли из далеких земаља, као и онима који помажу српско здравство и одржавање оваквих манифестација.

Потом је у наставку, а и наредног дана, одржано у неколико сала више занимљивих стручних сесија са дискусијом, на којима су учествовали гости из света и учесници из Србије.

Предавања су била из различитих области медицине, са фокусом на области гинекологије, спортске медицине, рака плућа, генетике, гојазности и дијабетеса, аутизма, кардиологије и старења. Своја искуства изнели су гости из Рочестера, Орланда, Бирмингема, Вурцбурга, Блумингтона, Њујорк.

Посебну пажњу привукло је предавање проф. др Саве Ненића, субспецијалисте за интензивну негу, медицинске дисциплине која код нас готово да не постоји, а у САД, како смо чули, тој дисциплини се посвећује посебна пажња, јер спсава људске животе и доноси уштеде здравственом систему које се мере милијардама долара. Професор Ненић из Орланда на Флориди је један од водећих светских експерата у тој облсти и недавно га је новосадски Медицински факултет у његовом родном граду изабрао за виситинг професора. Као светски експерт у Америци, проф. Ненић се изборио и за посебан статус у САД, јер има право на годишњи одмор од чак два месеца. Не зна се да ли још неко у САД као лекар има такву привилегију. То је био захтев др Ненића, јер једино на тај начин може да лечи носталгију и да долази више пута годишње у своју Србију. Присуствовали смо и разговору у коме смо чули предлог проф. др Радана Џодића, угледног директора Института за онкологију, који је професора Ненића замолио да лекарима Института одржи предавање на ту тему, што је проф. Ненић са задовољством прихватио.

Конференција српске медицинске дијаспоре је била прилика и за разговор са принцезом Катарином о њеној хуманитарној мисији, али и везама са Америком, посебно Чикагом и нашим лекарима у Америци.

 Ваше Краљевско височанство, већ годинама пратимо Ваш хуманитарни рад и све је више оних који схватају колико је Ваше дело велико и значајно за српски народ. Посебно то знају наши лекари и они који брину о здрављу народа?

Српски лекари, али и медицинске сестре су прави хероји у Србији, јер у миру помажу онима којима је нарушено здравље и којима је помоћ неопходна. Већина савесно и одговорно обавља свој посао и улажу огромне напоре да без неопходне медицинске опреме пруже најбоље што се од њих очекује. Ја им се свакодневно дивим за оно што оно чине за свој народ и сваку прилику користим да им кажем хвала за све оно што чине. Та моја велика љубав према здрављу и људима ме је определила да створим Фондацију Лајфлајн у Чикагу и ево већ 25 година помажемо колико можемо. Окупљамо људе добре воље и континуирано се бавимо хуманитарним радом. Прву медицинску опрему набавили смо за Дечју клинику у Тиршовој улици у Београду давне 1993-ће године и помогли смо многим болницама и здравственим установама у Србији. Највише помажемо деци, јер су она наша највећа радост и најсрећнији смо када их окупимо и угостимо у нашем дому.

 Ваша Фондација је настала у Чикагу?

Да, од Чикага је све почело. Чикаго окупља велику српску заједницу, а ту су и Срби из оближњих градова државе Илиноис, као и суседних држава Висконсин и Индијана. Ми ту имамо много пријатеља, а међу њима и велики број наших лекара. Сви су они помагали и зато није било тешко покренути Фондацију Life line. Наша хуманитарна организација данас постоји и Њујорку, Торонту, Лондону и Грчкој. Поносни смо што смо стигли и до моје Грчке, али не само због мене, јер сам Гркиња, него и због мог супруга Александра, који је унук грчког краља. Зато су нам Грци увек помагали. И Грци у Америци и Грци из Грчке. Пријатељство наша два народа је огромно. Зато Грци све више помажу и све чешће долазе на наше скупове у Београду.

 Ова Конференција српске медицинске дијаспоре, која се одржава по девети пут, посебно је значајна, јер на њој учествују наши истакнути лекари из дијаспоре, са разних страна света и преносе нам најновија светска исуства из света медицине?

Овде долази наша медицинска елита из света. То су лекари који заузимају најистакнутије позиције у светским медицинским установама, било да су директори Клиника или шефови одељења или да су истакнути појединци који су веома цењени и запажени у свету. Неки од њих су и истакнути професори на медицинским факултетима у свету. Они су иницијатори и са собом поведу и истакнуте лекаре из средина у којима живе и раде. Има их највише из Америке, а знамо да је америчка медицина данас без конкуренције водећа у свету. Ми морамо бити искрени и рећи да иако је наша медицина последњих година напредовала и да имамо појединце који се издвајају и могу мерити са најбољима да наша медицина ипак знатно заостаје за најразвијенијим земљама, а посебно за Америком. Зато се трудимо да помогнемо и да наши лекари оду на праксу у свет, на најпрестижније медицинске установе и да тамо овладају тим новим методама и да се потом врате Србију и да почну да лече тим новим методама. Такође, доводимо и познате стручњаке из света који долазе у Србију и преносе своја искуства колегама у Србији.

 Да чујемо и кави су планови у времену које је пред нама?

Наставићемо да набављамо савремену медицинску опрему за српске болнице. Наставићемо да преносимо искуства из медицине из света нашим лекарим, било што ће наши истакнути лекари из дијаспоре и њихови пријатељи долазити у Србију и преносити најновија светска искуства у лечењу. Или ће наши лекари ићи на специјализацију у свет. За мене је најважније здравље српског народа. Здравље се мора чувати. Треба да научимо народ да чува оно што је највредније. Зато је важна превентива. А ако се човек већ разболи треба му помоћи да се најбрже и на најбољи начин излечи. Морамо помоћи људима да се лече по највишим светским стандардима. Онима најтеже оболелим треба помоћи да достојанствено проведу остатак живота. Посебно треба бринути о старима и старима и болеснима. Нема отписаних. Свако ко је жив заслужује бригу о њему. Тим људима треба дати пуно неге и љубави због тога јер им је веома тешко. Србији су потребна одељења за палијативну негу, какво је недавно добила нишка болница и наравно хосписи. На томе ће се наша Фондација посебно ангажовати. О томе ћемо говорити и на нашој 10-тој Конференцији медицинске дијаспоре коју смо заказали за 22. јун 2019, овде у Београду. Очекујемо да наши лекари из света почну да се припремају за тај велики догадјај, и нека тај датум уврсте у своју агенду. Ми се за то већ припремамо, ми их очекујемо.

 Како људе подстаћи да буду бољи, да не буду себични, да помажу једни друге...?

Хуманост помаже људима да се осећају боље. То говорим из личног искуства. Мени су ту љубав пренели родитељи. Они су били филантропи. Развили су у мени осећај радости давања. О чињењу другима посебно ме је учила моја мајка. Помози, добро дело ће те оплеменити. Осећаћеш се боље. И заиста је тако. Људи треба да помажу једни другима и тако ће бити свима боље. Ја то одлично знам и зато апелијем да и други буду такви. Посебно треба бити пажљив према болеснима. Моја мајка је често говорила: Ако ти је пријатељ болестан или је у болници, а ти немаш времена да га посетиш, упитај се шта није у реду са тобом. Зато будимо добри и љубазни према другима и помажимо колико можемо!