Србин по рођењу, Италијан у срцу

Прошлог викенда је улица Ири, у срдишњем делу Мале Италије у Виндзору, била затворена за саобраћај јер је италијанска заједница отварала споменик сат у знак поштовања и љубави према изузетном човеку, лекару и хуманисти др Лазару Јовановићу.

Окупили су се ту чланови борда за уређење овог дела града, бивши пацијенти, сви они који су иницирали, планирали и изградили спомник, а ваља рећи да су и средства и рад донирали канадски Италијани.

Вијориле су се три заставе, српска, италијанска и канадска, а како свечаности доликује отпеване и три химне. На спомен плочу, коју су отворили синови др Јовановића и лепотица Мале Италије овог града на југу Канаде на самој граници са Америком, нису могла да стану сва професионална и лична доброчинства поштованог лекара. Градоначелник Виндзора, Дру Дилкинс је то срочио кратко.

 Природна сила и нежни див

„Говорили су да је био природна сила, нежни див, свеприсутни ослонац, лекар изузетно упућен у сва поља медицине и да никад није било нити ће бити сличног њему", рекао је Дилкинс.

Позив да се придруже овом догађају упућен је представнцима српске заједнице и они су се радо одазвали, баш као и културно уметничка друштва Опанак из Едмонтона и Академија Бате Марчетића из Торонта.

Међу угледним званицама били су и амбасадор Италије у Канади, Клаудио Тафури и генерални конзул Србије у Торонту Василије Петковић. Њима и председнику борда за подизање споменика, Филипу Роки, припала је част да пресецањем врпце и званично отворе споменик.

 Пријатељство и сарадња

"Необично је да нека етничка група у Канади, попут италијанске у Виндзору, на овај начин исказује поштовање припаднику неке друге етничке групе. Зато је на претходном сусрету са представницима три црквено-школске општине у Виндзору, Св. Димитрија, Св. Петке и Грачанице, покренута идеја о оснивању српско-италијанског дурштва пријатељства", рекао је генерални конзул Василије Петковић.

Свој говор, по отварању споменика, конзул Петковић је зато завршио речима „Живела Србија, вива Италија, лонг лајв Канада".

У име српске заједнице Перо Ковачевић је уручио слику академске сликарке Неде Лакетић Франческу Лазару Вили, чији су родитељи сину наденули име по доктору који је задужио многе породице у Виндзору.

Евоцирање успомене на педесет година рада др Лазаревића на кратко је прекинут наступом Опанка.

Видно ганути синови др Лазаревића су такође говорили о свом оцу који је радио скоро до своје деведесете године.

Торањ са сатом ће се већ крајем лета наћи на траси бициклистичке трке, постати део разгледнице Виндзора, града који преко реке гледа на Америку и Детроит.