Уз ојкачу о ћирилици у Виндзору

Књижевница из Торонта Гордана Петковић Лаковић је у својству секретара Српске националне академије и као члан и активиста српско-канадског удружења писаца Десанка Максимовић представила госта из Београда, српског писца Лабуда Драгића, који је беседио о Кордуну и Сави Мркаљу, за Програм за дијаспору РТС-а јавља Светозар Данчуо.

„Судбина Кордунаша је трагична, као и свих српских периферних области у империјалним цаствима, једнако као и у доба екстремних идеологија нацизма и комунизма. Срби као богољубив и правдољубив народ преживели су у овим царствима свакакве тортуре, прогоне, а у доба НДХ, која је злогуко недоношче аустроугарске имерије које је наставило са усавршавањем логорске политике, и геноцид. Из тога времена, а након злочиначких похода усташких хорди запамћена је и тужна попијевка На Кордуну гроб до гроба, тражи мајка сина свога... Нека се никад не понови!", рекао је, између осталог, Лабуд Драгић.

И забавни кутак за децу био је у знаку ћирилице.

"У учионици школе Никола Тесла која делује при парохији Света Петка овде у Виндзору,  Милица Стефановски је промовисала дечију књижицу за цртање која је посвећена Кордуну, Сави Мркаљу и Светој Петки. Деца су предано бојила странице ове интересантне књижице, док им је Милица причала о Кордуну и Мркаљу", објашњава домаћин кордунашког сабора у Виндзору, Перо Ковачевић.

Свечаности су присуствовали и виндзорски свешетници Милан Јовановић, Мирољуб Тодоровић и Јовица Ћетковић који је пожелио новооснованом српском културном друштву што више сличних окупљања у којима се негују успомене на Кордун и његове знамените личности.

Музички програм је био посвећен кордунашкој ојкачи која је у Републици Србији регистрована као нематеријална културна баштина. Tе вечери, иако далеко од родног краја, могла се чути изворна кордунашка песма у извођењу етно рупе Ћемер из Торонта. Ова група, поред песме, негује и обичаје са Кордуна, а наступају у аутентичним ношњама, од којих су неке старије од сто година.

Чланице Српског друштва Кордун из Торонта приказале су обичаје прела. Гостима су служена аутентична кордунашка јела која су припремиле чланице Друштва Сава Мркаљ и Миле Перенчевић.

Уз пригодну беседу о значају Мркаљевог рада рецитовани су и Мркаљеви стихови, а његову најпознатију пјесму "Море зала ов'је свет" за ову прилику је на енглески језик превео Михајло Петровић. 

Вече је завршило „кордунашком забавом" а певали су Синови Кордуна, Миле Пашић, Момо Станић и Вук Јон.

Српско културно друштво Сава Мркаљ у Виндзору је основано у октобру прошле године и у свом програму планирају различите активности као што су изложбе, промоције, гостовања уметника.