Егзодус живих и мртвих

На приватној свечаности, црквеном венчању у дворишту Старе православне цркве на Башчаршији, 1. марта у поподневним сатима, двојица нападача Муслимана убили су домаћина свадбе - старог свата Николу Гардовића, који је носио националну заставу и ранили свештеника Раденка Мировића.

За Србе у Сарајеву убиство српског свата, отимање и гажење заставе био је тежак ударац и јасан знак шта ће Србе чекати у независној Босни.

Сутрадан је у сарајевском „Ослобођењу" освануо текст и у њему погубна реченица: „А шта ће уопште српски сватови на Башчаршији?". Првопотписана испод текста била је Гордана Кнежевић.

Хицима којима је убијен сват Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић, другог дана двонационалног референдума за независну Босну и Херцеговину, изрешетана је и карта БиХ.

То убиство био је директан повод за ескалацију незадовољства. Наступила је општа пометња, па је у ноћи између 1. и 2. марта у Сарајеву и околини постављено 20 барикада. Град је био потпуно блокиран.

Политичка и међунационална напетост расла је, и сваки и најмањи инцидент, био је увод у неконтролисане токове.

Стејт Департмент 4. марта саопштио је: „Сједињене Државе снажно подржавају босански референдум, који је одржан на препоруку арбитражне комисије Европске заједнице".

У Бриселу је 7. марта настављена конференција о БиХ, на којој је разматрана реорганизација на принципу три конститутивне етничке јединице.

Под покровитељством Европске заједнице, у Сарајеву су три национална лидера, 17. марта, потписала документ о принципима будућег уставног уређења по коме би БиХ била држава, коју би сачињавале три конститутивне јединице, засноване на националним принципима.

Уочи наставка Бриселске конференције, 25. марта, Странка демокрацке акције саопштила је да одустаје од договора који је њен председник Алија Изетбеговић потписао 17. марта са осталом двојицом националних лидера и да се и даље залаже за унитарну Босну и Херцеговину, те поручује председавајућем конференције Жозе Кутиљеру да одустане од етничке поделе Босне.

Два дана касније, 27. марта, у селу Сјековац код Босанског Брода, муслиманско-хрватске снаге масакрирале су пет српских породица - 14 очева, синова и унука - породица Зечевић, Бачић, Радовановић, Милошевић и Мартић.

У кући је убијен и непокретни 82-годишњи Вид Радовановић. Део лешева однешен је хладњачом и бачен у Саву. Запаљено је и уништено око 50 кућа. О овом масакру јавност је обавестио руководилац Прес-центра Друге армијске области пуковник Вехбија Карић.

Од тог дана настављен је четворогодишњи крвави грађански рат у БиХ, у коме су се сукобила сва три конститутивна народа, а у Цазинској крајини Муслимани су и међусобно ратовали.

Четворогодишњи крвави рат окончан је Дејтонским споразумом - победом без победника и побеђених.

У овом рату сви су поражени, плаћен је стотинама хиљадама живота и толико рањених и уцвељених на свим странама.

БиХ Дејтонским споразумом подељена је на једну федерацију са 10 кантона и једну републику. Дејтонским споразумом Сарајево је припало Муслиманско-хрватској федерацији, па је почетком марта 1996. године са подручја Митрополије дабробосанске у екзодусу отишло у неизвесност 200 хиљада сарајевских Срба. Заједно са пртљагом ситних успомена, по изнимном великом снегу и хладноћи, у колонији дугој 30 километара према Палама и Републици Српској и Србији, живи су понели са собом и шест хиљада ексхумираних мртвих ратника.

Овај егзодус живих и мртвих, јединствен је пример у историји хришћанства. Данас у муслиманско-хрватском делу Сарајева, живи по последњем попису, 3.330 Срба.

Остали су заједно са своје три цркве, Старом на Башчаршији, подигнутој пре доласка турских освајача, Саборном - изграђеном у доба Турака и црквом Светог Преображења у Новом Сарајеву, која је освештана у само предвечерје Другог светског рата. Од завршетка рата у БиХ данас се црква Светог Преображења нашла 40 пута на мети вандала.

У Брозово време у Сарајеву није саграђена ниједна црква.

Време безбозништва, када је црвена петокрака бачена у очи српског народа, сарајевске Србе најскупље је коштало - тада су већ уцртане координате хаоса, али из тог муља пулсирала је древност баштине брушена патњом српског народа у Сарајеву.

Сарајлија Горан Бреговић ових дана је рекао да ће највеће достигнуће цивилизације бити када људи науче да живе једни са другима.