Слава Удружења привредника Швајцарске

Гостима се обратио председник удружења Стојан Стевановић, који је истакао да је ово окупљање традиција која се чува и негује и да је срећан што види госте који су својим присуством увеличали веома битан дан за удружење, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Виолета Алексић.

Домаћин је представио гостима удружење, као и госте који су први пут на слави привредника. Следећи домаћини славе биће Дејан Симовић и Дарко Терзић.

Ово вече својим присуством увеличао је и генерални конзул Републике Србије Зоран Јеремић, који је представио још једног уваженог госта, др Николауса Воегела, који је за наш народ и историју наше земље изузетно важан.

Чудесна биографија

Наиме, када је давне 1930. године угледао Краља Алексаандра Првог како пролази у отвореном аутомобилу поред породичне виле Воегели у Београду, тада седмогодишњи Николаус је подигао руку и махнуо краљу. Касније би га виђао понекад и поново би му махао, иако је одмахивање краља више било упућено деди Хенрију, који је био успешан и веома цењен швајцарски биснисмен кога су звали „Балкански краљ".
 
Невероватна породична историја славног презимена Воегел, документована и у новој књизи Балкански краљ, показује једно другачије време као и то колико је значајно пословање и умрежавање индивидуалних предузетника за економске односе двеју земаља. Без швајцарског имигранта Хенрија Воегела (1866-1941), однос између Конфедерације и бивше Југославије би се развио другачије. Током седамдесетих година, на пример, обим трговине између две земље био је већи него у односу на Швајцарску и другу по величини светску економију, Совјетски Савез - делимично захваљујуцћи Воегелију и његовим потомцима.

Хенри Воегели потиче из угледне породице у Кантону Гларус. Одатле се, као адолесцент, сели, желећи да пропутује и упозна свет. А где је то боље него у Лондону, срцу Британске империје. После вишегодишњег школовања и лутања које га је водило даље у Отоманско царство у Истанбул и Смирну, коначно се настанио, као успешан бизнисмен у Београду и помогао српском краљевству да модернизује своју железницу. Његов млађи брат Кристиан (1872-1922) је вецћ живео у Београду, а брацћа су имала доста развојних потенцијала на Балкану.

Швајцарска донела напредак и модернизацију

Током Балканских ратова 1912-1913, они раде у својим канцеларијама о трошку агенције Међународног Црвеног крста у Србији, где су се веома ангажовали и залагали да помогну намученом цивилном становништву. Убрзо након рата, Хенри је 1921. године основао Serbo-Suisse, који је промовисао пословну сарадњу између две ове земље. У то доба Београд се сматрао капијом Оријента, а Србија земља са пуно могућности.

Николас Воегели рођен је 1927. године. Учио је немачкој школи у Београду, а недуго пре почетка рата, преселио се у Швајцарску. У међувремену, Рудолф Воегели је био на положају у Београду и - као и његов отац и ујак пре тога - предводио је канцеларију MKCK-а. Захваљујући његовом посредовању, 500 југословенских малишана било је заштићеои тако што су провели ратне године у сигурној Швајцарској.

Николаус Воегели је постао адвокат удаљен од старе домовине. Међутим, 60-их га је југословенска амбасада питала да ли би хтео да буде легални представник за Југословене у Швајцарској, јер је и даље добро говорио српскохрватски. Тако се поново приближио својим земљацима, а 1971. године, са својим старијим братом, основао је Швајцарско-југословенска привредну комору и још једном промовисао добре економске односе.

Његов син Петар, сада дописник SRF-а ( Швајцарска национална телевизија) у Берлину, 2014. године направио је прилог о Првом светском рату за радио програм Контекст. Позвао је свог оца, који сам није доживео рат, али могао је рецћи све приче које је чуо као дете. Као резултат тога, Стампфли Верлаг их је контактирао и питао да ли желе да направе књигу о својој породичној историји.

"Тек тада сам схватио какву изузетну историју има моја породица", каже Петер Воегели.

Започео је истраживање, много разговарао са оцем и путовао с њим у Београд 2016. године да обнови сећања из свог детињства.

"Највише од свега што ме је изненадило да су се све приче из тог времена показале истинитим", каже Вогели смејући се.

Отац и син радили су годину дана на тој књизи.

"Дуго живим у Цириху и овде се добро осећам, али Београд и даље остаје део моје домовине", каже Николаус Воегели, који и данас са великом симпатијом говори о словенској души људи у Београду. Још увек иде на посао у своју канцеларију на Bahnhofstrasse, где је служио као генерални конзул Марока деценијама до данас.

 Гост др Ранко Рајевић, оснивач МЕНСЕ

На овој вечери удружење је упознало и др Ранка Рајевића, истакнутог научника кога је представио свештеник Мирослав.

Др Ранко Рајовић је лекар специјалиста, оснивач МЕНСЕ Југославије (данас Србије) и одсека за даровиту децу НТЦ (Никола Тесла центар), члан Борда директора светске МЕНСЕ и председник Комитета светске МЕНСЕ за даровиту децу. Живи и ради у Новом Саду, ожењен је и отац четворо деце.

На скупу је демонстрирао нови модел учења, кроз неколико питања и примера. Др Ранко Рајевић одржао је неколико предавања у Црквеној општини у Цириху, а најавио је и долазак у априлу. Овог пута дошао је у друштву свог сина, хемичара Вука Рајовића. 

На крсној слави удружења појавили су се и остали челници многих српских удружења. Уз одличну организацију домаћина славе и подршке Црквене општине Цирих, дивних и еминентних гостију, као и песме коју су сви уз клавир запевали, ово вече ће остати свима у сећању.