Књишко благо из Француске за "Адлигат"

У 68 картонских кутија налази се више хиљада публикација намењених за легате Милована Данојлића, Дарка Танасковића, Марка С. Марковића и збирку књига Ђузе Радовића, сазнајемо од Виктора Лазића, председника Адлигата.

Оснивач Адлигата Милован Данојлић (1937) поклонио је већи део своје библиотеке из Поатјеа за легат у овој институцији - више од хиљаду књига, многе са посветама, које су у правом организационом подухвату прво пребачене до Париза, а затим камионом до Београда. Наш угледни књижевник који већ више деценија живи и ради у Француској, поклонио је, такође, важан део своје архиве, у којој су нарочито значајни рукописи његових књига и комплети његових вишедеценијских чланака и интервјуа у новинама. Представници Адлигата били су гости у Данојлићевом дому, где су фотографисали његов радни и животни простор за архиву Музеја српске књижевности.

Књиге из библиотеке црногорског академика Ђузе Радовића, дугогодишњег директора Народне библиотеке Србије и председника Библиотекарског друштва Србије поклонила је његова ћерка, преводилац на француски језик Дучића и Данојлића, госпођа Весна Бернар. Занимљиво је да се ради о важним издањима српских књига, које је њен отац пренео у Француску, а која су се сада вратила у Београд.

Библиотеку др Марка С. Марковића (1924-2012), теолога, доктора политичких наука, историчара, књижевног критичара и једног од најбољих публициста српске емиграције, поклонила је његова ћерка проф. Светлана Марковић. Њен отац је као војник Драже Михаиловића на крају рата пребегао у Италију, а касније у Француску. Зато се у библиотеци налазe веома ретки и до сада непознати примерци књига које су српски војници штампали у војним логорима у Италији, као и обимна емигрантска штампа са различитих меридијана. Адлигат је у фебруару 2017. године основао посебну Библиотеку дијаспоре која се бави прикупљањем српске емигрантске штампе.

Пројекат преноса ових библиотека у Србију значајно је помогао оснивач Адлигата и угледни дипломата Милан Варадиновић. Он је допутовао за Париз у сопственом аранжамну, како би са председником Виктором Лазићем оргнизовао преузимање поменутих библиотека.

Оснивач Адлигата, познати српски оријенталиста и амбасадор Дарко Танасковић (1948) послао је за свој легат у Адлигату књиге о Турској, исламу и арапском свету - теме којима се наш водећи оријенталиста, турколог и арабиста највише бави. У Сталној мисији Републике Србије при Унеску на чијем је челу, његова екселенција амбасадор Танасковић примио је Лазића и Варадиновића. У срдачној атмосфери распитивао се о активностима Адлигата у Србији и Француској. Током посете Паризу, Лазићу и Варадиновићу пружила је помоћ госпођа Нина Величковић, конзул Амбасаде Републике Србије.

 Архива Марка С. Марковића у Адлигат

У Адлигат је, знатно пре библиотеке, стигао део архиве Марка С. Марковића и његових предака - деде по оцу Марка М. Марковића, фабриканта и дворског књижара породице Карађорђевић и деде по мајци, Ђорђа Јовановића, личног лекара краља Александра Обреновића, професора Велике школе, једног од оснивача Врњачке Бање, потомка Карађорђевог војводе Јанка Катића.

Најзанимљивији поклон Светлане Марковић свакако су оригинални менији за свечане ручкове на двору краља Александра Обреновића и краљице Драге, на којима се може прочитати шта се тих дана послуживало на двору.

У овој драгоценој архиви пронађен је оригинални документ из канцеларије кнеза Милоша Обреновића, оригинал једног од првих српских телеграфа послат пре 1882, писма Велимира Валожића који је 1854. године отворио издавачку књижару - једину такву у то време у Београду и Србији (Марковићев деда је био дворски књижар породице Карађорђевић), документа о бугарским заробљеницима под српском командом 1917. године и многа друга архивска грађа од прворазредног значаја за проучавање српске историје.

Оригинални нацистички ратни прогласи који су пронађени у Марковићевој архиви, а које су Немци у јеку Другог светског рата лепили по београдским бандерама, бациће ново светло на овај историјски период.

У Адлигат је, у оквиру Марковићевих списа, стигао и део архиве Српског краљевског позоришта, укључујући оригиналне ауторске уговоре за угледне српске глумце са почетка ХХ века. С обзиром на то да је позоришни архив изгорео у бомбардовању 1941. године, у Адлигату се сада налази значајан материјал за проучавање српске позоришне историје.