Саветовање наставника који предају на српском језику у Румунији

Социјална психологија чврсто заступа тврдњу да процес интелектуалног, емоционалног и социјалног развитка, започет у породици, продужава се у школи као најважнијем агенсу социјализације у животу појединца.

За чувену теоретичарку образовања Бети Рирдон "школе нису одвојене од реалног света, већ су најважнији аспект читаве социјализације и искуства појединца". Школа утиче на формирање ставова, уверења и опредељења деце, као и на избор понашања, стога, јасно је да предавање наставника мора бити предмет сталног моралног проматрања и етичких захтева. Пре свега, јер припрема грађана да постану чланови који доприносе заједници почиње са образовањем. Васпитање деце је, пре свега, посао у коме је потребно знати како инвестирати време да после не би било изгубљено.

Сходно томе, у Српској гимназији одржано је саветовање наставника који предају на српском у Румунији и дводневни међународни симпозијум Настава на српском језику на европским координатама, у организацији Савеза Срба у Румунији, Школског инспектората тимишке жупаније и Теоретске гимназије Доситеј Обрадовић. Главна организација овог догађаја припада професорки Вери Жупунски.

Поздравне речи на отварању симпозијума припале су директору гимназије Јадрану Кланици који је након уводног излагања реч препустио генералном конзулу Републике Србије Владану Тадићу. Његова екселенција је истакла да су скупови попут ових од изузетног значаја као „подстрек и као помоћ у очувању српског језика да не бисмо дошли у ситуацију да изгубимо свој језик и након тога и саме себе." Генерални конзулат ће настојати да на том задатку, према казивању генералног конзула Тадића, учини напоре да матица Србија буде што присутнија у настави на српском језику у Румунији.

"За почетак, могу да кажем да је Управа за дијаспору обезбедила један контингент књига на српском језику од српских издавача из Србије", поручио је генерални конзул Тадић, додавши да ће се, такође, донације ускоро реализовати и на плану опремања кабинета географије савременим материјалима на српском ћириличном писму, као и кабинета информатике. 

Након ових речи, обраћању су се прикључили мериторним излагањима заменик генералног инспектора Франчиск Халас и инспектор Жељко Станков из Школског инспектората тимишке жупаније.

Угодне речи је за ову прилику исказао посланик Савеза Срба у Румунском парламенту Славољуб Аднађ.

„Осећам дубоко поштовање према наставницима, јер да нису били наставници, не би имао ко да ме формира као личност", рекао је Аднађ.

Српски посланик је за сходним истакао да парламентарна група националних мањина у којој је он изабран да директно сарађује са Министарством просвете представља нови погодни моменат за побољшање легислативе, који треба искористити, а за шта се треба изборити свестраном сарадњом свих заинтересованих страна у српској заједници.

"Колико се радујем што смо данас заједно, толико тугујем што нас је све мање. Чули сте од посланика Савеза иницијативе које ми као институција желимо да урадимо, али то не можемо сами. Нисмо свесни тога колико данас више него икада од нас зависи како ћемо и да ли ћемо сачувати матерњи језик. Статистике су поражавајуће и погубне", казао је председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, додавши забринутим тоном да ако не схватимо озбиљно аманет који нам је остављен у погледу чувања српског језика, изгубићемо све, па и своје биће

„Породица више није довољна да васпитава децу у српском духу", закључио је председник Крстић, већ се будућност темељно гради једино у наставном процесу.

Након свечаног отварања и пригодних обраћања, уводно предавање на симпозијуму започето је излагањем Миљане Китановић из гимназије Душан Васиљев из Кикинде на тему Мотивација ученика и дефицит пажње. Професорка Китановић у стиху из Библије „живот и смрт власт су језика" види непроцењиву моћ речи, стога, лепим речима треба мотивисати децу, развијати им унутрашњу мотивацију, а наставници су кључ за покретање тога.

Наташа Игаз, професор хемије, такође из гимназије Душан Васиљев, излагала је на тему еколошког образовања младих за које каже да се због вапајуће деградације животне средине и поремећаја климатског система неизбежно уводи на свим нивоима образовања. Професорка Игаз је том приликом посебно демонстрирала њен начин интеграције еколошког принципа у настави. Од Блаженке Тривунчић из Париза чуло се да проблеме које имају Срби у Румунији у погледу наставе и материјала готово исте деле и српска деца у Паризу, упркос томе да број Срба који живе само у париском региону надмашује цифру од 100.000.

Весна Белош, професор разредне наставе из ОШ Ђура Јакшић из Кикинде, осврнула се на примере добре праксе. Она је нагласила да у својој настави увелико афирмише интегративну наставу прилагођавањем наставних јединица у наставним предметима потребама српског језика, што представља „неуобичајени" заокрет од доминантне парадигме Природа и друштво или Свет око нас у наставном програму. О улози сарадње породице и школе у развоју детета причала је на крају пленарних предавања гошћа из Кикинде, педагог Љиљана Гаврилов, истакавши да та сарадња креће међусобним оптужбама између школе и родитеља, где се на децу заборавља.

Радионице за васпитачице, учитеље и професоре

Програм симпозијума је настављен радионицама за васпитачице, учитеље и професоре. На радионици за васпитачице учешће су узеле Емилиа Дангубић, васпитачица из Вршца, Војислава Ројков, Вртић бр. 9 у Темишвару, Косана Нина Галеанку, такође из Вртића бр. 9, васпитачица Љиљана Милован из Ченеја, Добрислава Ружић, професор разредне наставе ОШ Ђура Јакшић у Кикинди и Љиљана Гаврилов, исто из Кикинде. Модератори су били професорке Војислава Ројков и Драгана Петков.

На радионици за учитеље којом су модерирале професорке Славена Пејанов и Мара Малимарков, излагале су професори разредне наставе Ружица Недин и Предраг Недин из ОШ Ђура Јакшић из Кикинде, професорка Мара Малимарков из Теоретске гимназије Доситеј Обрадовић, професорка Славена Пејанов, такође из Српске гимназије и професорка Вера Жупунски.

Приметно је постало након ове две радионице присуство тема са еколошком димензијом, што рефлектује актуелност мисли и савести у Теоретској гимназији Доситеј Обрадовић, у погледу признавања целовитог јединства између човека и биосфере, односно екосистема, у времену када људски фактор својим деструктивним активностима упозоравајуће нарушава равнотежу са природом.

Први дан симпозијума у Темишвару завршен је радионицом за професоре, на којој су били модератори професорке Маријана Шакотић и Милина Маргарит, а учесници су били професори Српске гимназије: Маријана Шакотић, Сaша Малимарков, Јасена Егед, Биљана Мијатов и Ђурђевка Радука.

Други дан семинара у Кикинди 

Следећег дана, у суботу, 28. октобра, семинар је настављен у Кикинди, у Центру за стручно усавршавање. Више од 30 учесника, међу којима и наставни кадар Српске гимназије, имало је прилику да се упозна са развијањем вештина просветних радника за доследно примењивање правила у васпитном раду са децом и различитим искуствима и њиховим ефектима и последицама у примени правила понашања у раду са децом.

Показивање врлина, предлагање разума и одабирање човекољубља и родољубља, зацртани су на симпозијуму као категорички императиви наставника у њиховој наредној васпитно-образовној трансмисији.