У Текелијануму обележен рођендан Галерије Матице српске

Обраћајући се присутнима у сали Текелијанума, на свечаности одржаној 14. октобра, владика будимски Лукијан подсетио је на време од пре готово два века, када су у Пешти, прегаоци из нашег народа основали Матицу српску као "мајку нашег културног постојања", окупивши плодове рада личности чјим се делом данас дичимо. По речима епискома будимског, из те мајке културе, Матице српске, родила се Галерија Матице српске, чији плодови рада служе данас свима нама на понос, а Легат Саве Текелије, са збирком породичних портрета, језгро је уметничког фонда Галерије Матице српске.

Датум са којим почиње историја Галерије је 14. октобар 1847. године, када је на седници Управног одбора Матице српске Теодор Павловић, њен први секретар, предложио да се при Матици оснује Српска народна збирка односно Музеум у коме би се сакупљали предмети значајни за историју српског народа. Тај предлог био је подстакнут поклоном од 11 породичних портрета које је сава Текелија тестаментом оставио Матици српској, али и свешћу далековидог и ученог Павловића да се идентитет нације гради прикупљањем, проучавањем, тумачењем баштине, али и подстиањем савременог уметничког стваралаштва.

"Тог тренутка, на овом месту постављен је основ за оне идеје које су на различите начине тумачене и развијане у наредних 170 године", рекла је између осталог Тијана Павковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Она се захвалила владики Лукијану на помоћи у реализацији многих заједничких пројеката, посебно истичући петогодишњи пројекат конзервације и рестаурације иконостаса који је за српски цркву у Будиму израдио Арсеније Теодоровић. Ова светиња, која је страдала у бомбардовању у Будимпешти 1945. године, срушена је 1948, а иконостас је тада распарчан и иконе раздвојене и похрањене на различитим местима. Након овог обимног пројекта, иконостас ће се по први пут представити као целина, најпре у Галерији Матице српске 18. октобра, а затим 2018. године, на гостујућој изложби у Историјском музеју Будимпеште. Потом ће иконостас стићи на своје крајње одредиште - у Музеј Епархије будимске у Сентандреји.

Честитајићу јубилеј Галерији Матице српске, представник српске заједнице у Мађарском парламенту Љубомир Алексов се захвалио тој установи на дугогодишњој племенитој мисији чувара уметничке баштине, а тиме и нашег националног идентитета.

"По значају и целовитости, издвајају се збирке српског сликарства, графика и цртежа 18. и 19. века. Оне у пуној мери одражавају све видове сложених процеса европеизације српске уметности, у периоду од Велике сеобе 1690. до стварања Kраљевине СХС, 1918. године. Ова збирка је за нас, Србе у Мађарској, посебно значајна и интересантна, јер обухвата период правог процвата српске културе и уметности на овим просторима. Реч је како о делима која припадају црквеној уметности, тако и о онима која су настала изван црквених оквира. Kао што знамо, Галерија Мартице српске је уз помоћ других државних установа, у више наврата организовала рестаурацију и конзервацију тих дела, на чему смо јој посебно захвални. Без таквог њеног ангажовања на заштити уметничких вредности, век трајања тих драгоцености би свакако био знатно краћи, а будуће генерације духовно сиромашније. Осим тога, Галерија Матице српске је једна од оних установа које нису заборавиле одакле потичу, што се огледа и у честој сарадњи њених стручњака са нама, Србима у Мађарској, на очувању наше културне баштине. То, у складу са могућностима, чини и Завод за заштиту споменика културе АП Војводине, коме смо такође захвални. Надамо се да ћемо у догледно време, оваквим и још већим заједничким напорима, успети да постигнемо да ове наше драгоцености, на тлу Мађарске, буду уврштене у заштићену светску културну баштину", рекао је, поред осталог, Љубомир Алексов.

Помоћница министра културе Србије Асја Драча Мунтеан изразила је наду да ће ово министарство у наредној години, заједнички с покрајинском владом, подржати следећи пројекат овог већ уходаног тима, а то је уређење и формирање сталне поставке у новој згради Музеја српске православне цркве у Сентандреји и на тај начин поново потврдити темеље и вредности сарадње српске и мађарске државе: међусобно поштовање и уважавање, а све у циљу неговања европских културних вредности и презентовање националне културе у ширем европском контексту.

Велике идеје, велики људи и велика дела. У ових неколико речи могло би да се сажме време у које се враћамо обележавајући 170 година трајања Галерије Матице српске - време без којег ни ми не бисмо били оно што јесмо и време које ће бити путоказ и генерацијама које долазе - рекао је председник покрајинске владе Игор Мировић. Према његовим речима, велика идеја тог доба било је национално сабирање и представљање Европи културе српског народа.

Галерија Матице српске за наш народ је, по речима Мировића, потврда снаге његовог духа, узвишености његове културе и континуитета његовог трајања заједно са Матицом српском. То је, наравно, како је указао предсдник покрајинске владе, и Српска православна епархија будимска у чијим мајчинским недрима су и настале најзначајније националне установе једног историјског периода.

Мировић је изразио и посебно задовољство што се 170 година трајања Галерије Матице српске обележава у Текелијануму, у атмосфери изузетно добрих односа Мађарске и Републике Србије.

Галерија је представила и филм који прати петогодишњи заједнички пројекат са Музејем епархије будимске и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, на конзервацији и рестаурацији иконостаса Арсенија Теодоровића, за некадашњу српску цркву у Будиму.

Овом приликом уручено је и 14 плакета Галерије Матице српске. Међу добитницима су и Епархија будимска на челу са владиком Лукијаном, Музеј Српске православне Епархије будимске у Сентандреји, портпарол српске заједнице у Парламенту Мађарске Љубомир Алексов, Самоуправа Срба у Мађарској, Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум Никола Тесла и Српски институт. Признања су, у име ових институција преузели њихови руководиоци. Посебна захвалност за организацију самог догађаја, према речима управнице Галерије матице српске, припада архијерејском намеснику Војиславу Галићу и протонамеснику Зорану Остојићу, који су такође награђени плакетама.

С друге стране, Галерији Матице српске је уручена Награда Деспотица мати Ангелина, која додељују Еперхија сремска и РТВ за допринос достојанству живота. Део прославе јубилеја чини и изложба дигиталних принтова на платну Српска уметност у десет слика са ремек делима насталим од 18. до 20. века, која ће бити поклоњена Текелијануму.

Истога дана, председник покрајинске владе Игор Мировић је са епископом будимским и администратором темишварским Лукијаном, потписао споразум о сарадњи на обнови и адаптацији библиотеке у згради Текелијанума у Будимпешти. Овај протокол, по речима владике Лукијана, сведочи о наставку домаћинске бриге на помоћи Текелијануму, који би требало да буде намењен пре свега српским ученицима и студентима. Тај адаптирани део имаће и читаоницу и најсавременију електронску опрему. Председник Мировић је подсетио да је до сада за заштиту српске културне баштине у Мађарској издвојено више од 100 милиона динара, најављујући да ће се улагања наставити.