Биљанино "листање времена"

"Боже, сачувај краља и милу нам Краљевину СХС" пише у Мераносу, у једином очуваном примерку годишњака из 1919. То је часопис који су пре Првог светског рата покренули Јевреји православне вере из Крушевца.

До 23. септембра посетиоци Народне библиотеке Србије моћи ће да виде примерке новина, часописа и јеврејских календара, који су објављивани у Србији, као и публикације које су издавали југословански Јевреји по одласку у Израел после Другог светског рата, настојећи да кроз новинске ступце очувају везу са бившом домовином.

У историји српских Јевреја забележено је, да је први лист Ел амиго дел пуебло (Народни пријатељ), штампан у ладино језику покренут 1888. године у Београду.

У Србији и бившој Југославији излазило је 76 различитих публикација. Шест излази и данас. 

За време уставобранитеља 1842 - 1858. декретом је Јеврејима било забрањено рад у унутрашњости Србије. То је значило да би морали да се преселе у Београд и почну живот из почетка. Зато је неколико стотина чланова јеврејске заједнице, да не би мењали животне услове, прешли у православље.

Изложба Листање времена конципирана је хронолошки и тематски, значајна је и вредна зато што је први пут јавности доступно издаваштво Јевреја, пре и после два светска рата на простору данашње Србије. Ова изложба не само да доприноси ширем увиду јавности у ову грађу, него доприноси и очувању успомене на једну значајну област деловања јеврејске заједнице у Србији, као незаобилазног дела историје Србије.

Пре Другог светског рата на територији Србије живело је око 34 хиљаде Јевреја. Данас Јеврејска заједница у Србији броји четири хиљаде чланова.

Иза 76 наслова налазе се историјски догађаји и бремените приче, како појединачне људске, тако и судбине целих јеврејских заједница у бројним срединама некадашње и данашње Србије. Сваки свезак, свака страна, сваки ред носе сурову истину о неизмерној и непојамној трагедији Холокауста. И ова изложба пружа веру и наду у бољи живот и о томе пише преостралих шест јеврејских, а и српских периодичних публикација које се и дан данас објављују.

Биљана Албахари, аутор ове бриљантне изложбе, Српкиња је рођена у Сарајеву, а у Народној библиотеци ради као библиограф. Њен муж Арон је Јевреј. Они су 1992. године избегли из Сарајева, као и многи сарајевски Јевреји, и од тада живе у Београду.