Нова генерација чувара српске народне традиције

Организатори Кампа старих заната, предвођени Љубомиром Алексовом, председником Удружења за очување и неговање културе и традиције у Ловри, били су изненађени огромним одзивом заинтересованих учесника. Имајући у виду смештајне капацитете и услове, примили су максималан број од 45 деце, и то из Помаза, Будимпеште, Батање, Српског Ковина, Печуја и Ловре.

Сви пријављени били су вођени својеврсном знатижељом за аутентичном српском културом и тајнама старих заната, ко што су: калиграфија, иконописање, мозаик, ткање и плетење, израда предмета од дрвета и други. О њиховом очувању брину људи одани духу традиције српског народа. У тај круг свакако спада и четворочлана екипа из Србије, делом из Београда, делом из Лознице, којој су главни организатори табора и ове године поверили задатак да полазнике уведе у свет древних заната. Екипу је предводила Весна Станисављевић, професорка ликовне културе, калиграф и иконописац.

"Кад долазимо у Ловру, као да долазимо својим кућама. Сви су љубазни, а деца су дивна и веома су заинтересована за рад. Веома су активна, лепо се друже и науче нешто корисно из различитих области. Организација је заиста изузетно добра", рекла је професорка Станисављевић.

Да је тако, било је очигледно већ првог дана седмодневног кампа, када су полазнике поздравили глумци Српског позоришта у Мађарској, који су у њихову част извели представу Мудар Милош и чаробна фрула. Била је то идеална увертира за почетак активности младих креативаца, који су крајње предано, каткад и кроз игру, закорачили у свет готово заборављених заната. Кампери су цртали и бојили предмете, састављали мозаике, осликавали иконе, а велико интересовање су показали и за ткање.

И ове године децу су дочекивале вредне ткаље, Љиљана Максимовић и Рада Боровчанин, чланице Удружења Мина Караџић из Лознице. Оне су биле задужене да учеснике табора упознају са лепотама ткања и првим елементима рада на разбоју. Овај стари занат био је познат још у доба неолита.

Обично су жене ткале за потребе домаћинства, а понекад и за размену или продају. Углавном су израђивани предмети за опремање куће, а у технике прераде спадају: чешљање и предење вуне, бојење и друге. Најчешћа ткачка справа је хоризонтални разбој, док се вертикални разбој углавном користио за израду ћилима - објашњавају ткаље.

Полазници табора су показали изузетну марљивост и вољу, а међу њима је била и Рута Ерић из Печуја, која је први пут учествовала у раду кампа.

"Мени се овде веома свиђа. Допадају ми се сви занати, а посебно калиграфија. Имали смо задатак да узмемо један текст, да га напишемо и украсимо. Заиста је лепо овде и сигурно је да ћу и догодине доћи", каже Рута.

Рута је имала прилику да вежба писање ћириличних слова и текстова, стекла је вештине лепог писања и добила импулс постепеног развоја уметничке креативности. Њене прве кораке у ткању подржала је Радмила Боровчанин, која нам је објаснила.

"Ова деца заиста све хоће да науче. Сви су ткали понешто, али завидно је њихово стрпљење. Ове године смо увели и новину, па поред ткања имамо и пустовање. Ради се о једном од најстаријих заната и у суштини то је ручно вајање вуне", каже Рута. 

Пустовање (пресовање) вуне је традиционална етно техника за израду материјала од вуне и најстарији је занат за упредање влакана. Старији је и од ткања. Потиче из Азије од номадских народа који су гајили овце, а било је позната од давнина и у Европи.

Радмила Боровчанин каже да су деца показала велико интересовање управо за ову технику. 

Када крене пустовање, прво се ради звечка. Она је карактеристична и лепа, али њена израда захтева пет сати рада. Звечка је предивна и деци је занимљива, јер је то уствари лоптица и звечкица. Деца су дивна, баш као и људи у селу. Као да смо породица.

Анастасија Савић из Ловре ни ове године није пропустила Камп старих заната.

"И ове године ми је јако занимљиво, јер учимо како се некада писало, радило и каквих је заната било. Када нисмо на занимању, тада се дружимо и играмо", рекла нам је Анастасија.

Немању Недељковића затекли смо на часу иконописања. Он је био најмлађи учесник ове секције и определио се за израду иконе своје крсне славе, Светог Луке.

"Трећи пут сам овде и најзад сам се одважио да осликам свог патрона, Светог Луку. Морам признати да није лако, треба насликати светле и тамне делове, али уз помоћ и инструкције наше учитељице Весне, сигуран сам да ћу успети. Волим што сам овде, јер је и мој деда овде, а мештани су пријатни и имам много пријатеља. Дружимо се, играмо. Супер је!", одушевљен је Немања.

Руководиоци табора су за децу приредили и пропратне програме. Посебно одушевљење кампера изазавало је купање на базену у Српском Ковину, али и шетња обалом Дунава, учешће на ивањданској светој литургији у ловранском српском православном храму и друге активности.

Последњег дана кампа је у ловранском Дому културе уприличена свечана завршница, када је отворена изложба радова деце. Родитељи су били очарани умећем својих малишана, а присутна је била и др Јованка Ластић, директорка Српског забавишта, основне школе, гимназије и ђачког дома Никола Тесла.

Речи захвалности је на крају упутио Љубомир Алексов, председник Удружења за очување и неговање културе и традиције у Ловри, главни организатор трећег по реду Кампа старих заната. Замолили смо га за оцену табора.

"Презадовољни смо! Интересовање за учешће у раду кампа је било огромно, а пошто никога нисмо хтели да одбијемо, уважили смо све пријаве. Угостили смо максимални број деце. Наши стручњаци из Србије, који су по трећи пут били овде као код своје куће, и овом приликом много су радили са децом. Морам признати да је изненађујуће како ови малишани раде, колико су вешти и развијају своје таленате. Желимо и догодине да наставимо ову традицију, јер сматрамо да се камп одлично уклапа у летњу таборску понуду српске заједнице у Мађарској. Надам се да ћемо и догодине моћи да обезбедимо финансијске услове за реализацију табора.

Морам признати да већ сада размишљамо о новим плановима за проширење делатности. Деца су заиста марљиво радила, дружила се и продубила српско језичко знање. Искрено се надам да ће ова наша традиција, организација Кампа старих заната, доживети сличну судбину као Веронаучни камп, који је такође кренуо захваљујући нашем Удружењу и ево, већ трећу деценију постоји", каже Љубомир Алексов.

Организатори су успели у својим намерама и постигли свој циљ. Деца су се захваљујући стручним инструкторима из Србије - Весни Станисављевић, Маји Вујашанин, Љиљани Максимовић и Ради Боровчанин, чланицама Удружења Мина Караџић из Лознице, просто заљубила у старе занате, дружила се и уживала у разним пропратним програмима. Гостујућим стручњацима за старе занате су од велике помоћи били педагози из Ловре: Јелена Вукајловић Краус, Дијана Алексов, Весна Пећовски, Софија Иванов, Зорица Јегер, Чарна Голуб и Горан Карагић.

Реализацију кампа материјално је подржало Министарство за људске ресурсе Мађарске (ЕМЕТ), а сопстена средства уложило је и Удружење за очување и неговање културе и традиције у Ловри.