Тражимо да се поштују српске жртве

Већ пуне 22 године од завршетка рата у Хрватској, преживели крајишки Срби, протерани и избегли након хрватске војно-полицијске акције кодног назива „Олуја", окупљају се 5. августа испред Цркве Св. Марка у Београду да одају почаст и запале свеће страдалима.

„И ове године ми користимо прилику да апелујемо на западне центре моћи да утичу да се казне починиоци злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима, да се коначно почну поштовати српске жртве и да се бројни имовински, стечени и други проблеми протераних Срба извуку испод тепиха и пронађу правична и трајна решења", изјавио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

„На жалост, реалност је сурова и још увек се не назире могућност да ће се нешто у догледној будућности променити", упозорио је Линта и истакао да велике западне силе и даље воде политику двоструких стандарда према простору бивше Југославије.

Говорећи за Програм за дијаспору РТС-а Линта је подсетио да су за западне силе Срби и даље агресори и злочинци, односно да су они главни кривци за све догађаје деведесетих, док су Албанци, Хрвати и Бошњаци тобоже невине жртве и који су водили некакве ослободилачке ратове.

„Та политика двоструких стандарда међународне заједнице онемогућава да се успостави трајни мир и стабилност на овоме подручју и да почне процес искреног помирења међу народима који живе на овом простору", рекао је Линта и додао да је главни предуслов помирења успостављање истих стандарда и једнаки аршини у суђењима за ратне злочине, поштовање свих жртава, без обзира на националну и верску припадност, као и решавање свих проблема.

Одговарајући на питање о бројном стању избеглих и протераних Срба из времена рата деведесетих Линта је навео да данас у Србији борави близу 300 хиљада протераних Срба из Хрватске, око 200 хиљада из Федерације Босне и Херцеговине и преко 200 хиљада интерно расељених са подручја Косова и Метохије.

„Према подацима УНХЦР-а у Хрватску се фактички вратило и остало да живи свега око 50 хиљада избеглица, и то углавном старије животне доби", навео је Линта и нагласио да се млађа популација није вратила из неколико разлога, пре свега због непостојања економских услова за опстанак и чињенице да Хрватска систематски онемогућава и не поштује сопствени Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године, који гарантује пропорционално запошљавање припадника националних заједница у јавном сектору.

„Политика застрашивања протераних Срба кроз разна хапшења и то на основу само тих хрватских потерница додатно одврааћају размишљања о повратку", рекао је Линта подсетивши да је у претходном периоду на основу таквих потерница ухапшено 165 Срба.

На питање да прокоментарише потез Инцијативе младих за људска права из Загреба који су недавно уручили Удружењу породица несталих и погинулих Суза Петицију извињења за жртве у поменутој акцији Олуја, Линта је такав чин поздравио али и упозорио да он има само симболички значај јер су они успели да прикупе тек неколико стотина потписа подршке својој идеји.

„Управо овако мали број потписа, за овако хвале вредну инцијативу, показује да у хрватском друштву апсолутно нема назнака да би скоро дошло до суочавања са тамном страном рата деведесетих, као и суочавања са злогласном НДХ из времена Другог светског рата", закључио је Линта за РТС.