"Србија" у Источном Сарајеву

Градња ће коштати 46,5 милиона марака, а радове изводи фирма Марковић инвест из Лакташа. Имаће више од 10 хиљада квадратних метара простора и 200 болесничких кревета.

Болница Касиндо као специјализована болница за плућне болести и туберкулозу изграђена је у првој половини 20. века по систему низа павиљона. Прве пацијенте примила је 1923. године смештена је у шумовитом сарајевском предграђу. Лечење туберкулозе и тежих плућних болести у то време трајало је и по годину дана, па је у кругу болнице направљен и биоскоп.

На самом почетку рата 1992. године око стотину хиљада сарајевских Срба остали су преко ноћи без здравствене заштите јер су се Клинички центар Кошево, Војна болница и остале стационарне установе нашле под муслиманском контролом.

На периферији Сарајева формиране су ратне болнице. Болница Касиндо функционално није одговарала новој намени јер су дотрајале исталације, кров је прокишњавао, а за време киша и топљења снега у подрумске просторије продирале су подземне воде.

И поред свих тих недаћа, у ратним условима, трансформисана је у Општу болницу. За директора ратне болнице постављен је хирург др Славко Ждрале како би се у Касиндолу што хитније организовало збрињавање рањених цивила и војника.

Болница се налазила удаљена свега 4-5 километара од линије фронта. Током 4 ратне године у њој је лечено око 8 хиљада повређених и оболелих. За време рата хирург проф. Славко Ждрале оперисао је 3 хиљаде пацијената у општој анестезији.

„Било је тешких дана када сам морао радити и дан и ноћ у време великих офанзива. Једном сам за један дан урадио 12 операција", каже др Ждрале.

Патријарх Павле одликовао је проф. Славка Ждралу, орденом Светога Саве другог реда.

По завршетку рата, болница Касиндо постала је део Клиничког центра факултета и у њој се лечи становништо сарајевско-романијске регије. Ова здравствена установа труди се да пружи што бољу здравствену заштиту, па повремено ангажује и стручњаке из Србије - дечјег хирурга доктора Дејана Кафку из Новог Сада, а из Београда начелника гастроентерологије са Војно медицинске академије проф.  доктора Радоја Додера и професора Медицинског факултета, патолога доцента доктора Славишу Ђуричића.

За нови објекат припремају се и млади кадрови па је ова болница на специјализацију у Клинички центар у Београду и ВМА упутила десетак младих лекара.