Усред ничега духовни светионик

Место, у коме се налази, зове се Црквине. Почетком своје владавине, турски освајачи у Босни пустошили си и рушили градове и цркве, па су у тим крајевима остајале градине и црквине - тако је и ово место добило име.

У близини цркве "самотнице" нема насељеног места. Најближе одавде су, село Бабљак и Борике, удаљени десетак километара. И Борике више нису оно што су некада биле. Најчувенија ергела коња на њима, после ратних деведесетих, полако се гаси.

Прелепа црква у Црквинама у Републици Српској, обновљена је 2008. године, на темељима старе, коју су Турци срушили а која датира из 13. века и задужбина је краља Драгутина Немањића. Он је као српски владар управљао североисточном Босном (1284-1321.) и за то време подигао бројне цркве и манастире. На спомен плочи уписана су имена житеља, који су се борили против бројних окупатора и дали животе за слободу овога краја.

Не зна се тачно које су године изгашена кандила у овој цркви, пре њене обнове, али се поуздано зна да су кроз све протекле векове на њеним рушевинама, Срби из овога краја, редовно прислуживали свеће.

Црква у Црквинама посвећена је рођењу Светог Јована Крститеља. Тада 7. јула, а и за Светог Илију 2. августа, са Борика овде долази свештеник и служи свету архијерејску литургију и код цркве се одржава велики народни збор. Остале дане у години поју јој усамљене птице и славуји у љубавним гнездима - у крошњама моћних и спокојних борова и јела које расутим мирисом и изувијаним гранама плету анђеоски ореол око усамљене цркве.

Мада, оденута, у последњих десетак година у ново рухо, ова црква чува успомене прошлих векова и садржи у себи неизбрисив траг српских краљева Немањића који су иза себе оставили драгоцене грађевине у Босни.

После "Дејтона", Републици Српској припале су највеће планине, од којих су веће само светиње.