"Четири лудила" нови роман Милоша Латиновића
Најновији роман Милоша Латиновића "Четири лудила" недавно је јавности представило Вулкан издаваштво. Главни јунак ове књиге је Јоца Савић, најзначајнији шекспиролог који је деловао у Европи у другој половини деветнаестог и на почетку двадесетог века. Био је у сталном контакту са српским уметницима, посебно са глимцима, од којих је неколико школовао, а дописивао се и са Лазом Костићем. Српска влада му се одужила Орденом Светог Саве трећег реда који му је доделила 1903. године.
.jpg "У Будимпешти представљена збирка \"Луцидно ребро” Варје Нешић (snnovineplus.hu)")
Вулкан издаваштво истиче да је роман Четири лудила прича о уметничким озарењима, али и животним усудима. Уметност је велика позорница на којој се крећу јунаци који улоге не бирају, него их добијају. Изгубљени у сопственим постојањима, они допуштају сновима да их воде верујући да једино тако могу открити сопствени идентитет.
Приређујући Шекспировог Краља Лира на сцени Дворског националног театра у Минхену, главни јунак ове приче, Јоца Савић - српски уметник неправедно занемарен на нашим просторима - подсећа нас на свепрожимајућу природу уметности и њену суштину која лежи у неисцрпној разноликости тумачења исте приче.
Парадоксалан спој стварности и уметности одговара споју људске ништавности и неограничене људске могућности. Управо у том парадоксалном споју почива космичка димензија људског постојања.
МИЛОШ ЛАТИНОВИЋ аутор је шест збирки прича, пет романа, две књиге есеја, две монографије и више драмских текстова од којих су неки доживели позоришну адаптацију.
Латиновић је добитник бројних награда, од којих су најзначајније Стеван Пешић за роман Џелат у рају и Златни сунцокрет за роман Сто дана кише. Његов роман Шекспиров клијент био је 2002. године у ужем избору за НИН-ову награду.
Милошево последње објављено дело Шекспиријенс, које је приредио 2016. године, представља својеврсну експедицију групе српских књижевника који су пошли трагом дела Вилијама Шекспира у нади да ће у том грандиозном опусу пронаћи грумен изузетности.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
_413x620.jpg "Србија на вези - портрети: Мирослав Млинар, 2. део, р, 18.55")
Број коментара 0
Пошаљи коментар