Др Рубен Фукс добитник Аустријског признања за сећање на Холокауст

Др Рубен Фукс је током своје дугогодишње делатности на функцији председника Савеза јеврејских општина Србије у Београду и Србији значајно допринео сећању на Холокауст, као и култури сећања уопште. Он је такође један од главних учесника у меморијалном пројекту Старо сајмиште у оквиру којег би, на месту на којем је током Другог светског рата био логор на Старом сајмишту, требало да буде изграђен спомен комплекс за јеврејске, српске и ромске жртве.

Др Рубен Фукс је и један од главних иницијатора и подржавалаца идеје о успостављању прве позиције Аустријске службе сећања на Балкану, при Савезу јеврејских општина Србије и Јеврејском историјском музеју Београд. Он је такође једна од првих личности из Србије које су подржале меморијални пројекат Кућа одговорности у Браунауу на Ину у Аустрији, чији је иницијатор др Андреас Мајслингер, оснивач организације Аустријске службе у иностранству (Аустријске службе сећања).

За његову изузетну посвећеност, 26. маја 2017. у Аустријској амбасади у Београду, додељено му је Аустријско признање за сећање на Холокауст.

Говорници церемоније доделе признања били су мр Сабине Кројсенбрунер, изасланица аустријске амбасаде у Београду, др Милан Кољанин, лаудатор догађаја и виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду, Феликс Михаел Хафнер, координатор Службе сећања за југоисточну Европу и Израел, као и Владимир Влајић, први припадник Аустријске службе сећања у Србији 2015/16.

"У Србији је уз снажну иницијативу Његове екселенције, др Јоханеса Ајгнера, као и др Рубена Фукса, доскорашњег председника Савеза јеврејских општина Србије, крајем 2014. г. настала идеја о покретању прве позиције Аустријске службе сећања у Србији. Та идеја је реализована већ у септембру 2015. године...Желео бих да се још једном захвалим др Рубену Фуксу на свему што је учинио и чини за културу сећања у Србији и на томе што ми је за време мог волонтирања био одличан домаћин, затим, др Јоханесу Ајгнеру и мр Сабини Кројсенбраунер на изузетној сарадњи и подршци током мог боравка у Србији и на одличној комуникацији са Аустријском службом сећања", рекао је, између осталог Влајић.

Канцелар Републике Аустрије, Кристијан Керн, упутио је видео поруку поводом доделе признања.

Након уручивања признања присутнима се обратио и др Рубен Фукс, а нашао је времена и за интервју за РТС.

Ово признање први пут је додељено једној личности из Србије, уопште са Балкана. Колико је Вама она значајна?

"Награда је велика част, поготово када ти се обрати председник једне државе и када добијеш писмо од министра спољних послова Аустрије, који је сада на челу Народњачке странке. То је велика част, јер ипак, ја више нисам јавна личност, нити сам се истицао превише. Био сам активан у затвореним круговима, с надом да ће ставови које ја заступам, имати неког трага."

Шта бисте поручили генерацијама које долазе? 

"Оно што је моја основна порука је да јавност, нарочито политичари, живе у циклусима од 4 или 8 година, и треба пропагирати свест да се за то време не може ништа ефикасно урадити. Потребно је мењати начин образовања и васпитања  и да се трудите да то одржите кроз најмање две генерације, да би сте тек у трећој генерацији имали видљиве ефекте. Значи, за неке озбиљне помаке до којих би могло доћи је потребан доста велики циклус, и тек након 20,30 па и 50 година од започињања једне осмишљене активности у измени образовања и васпитања можете очекивати реалне ефекте".

И даље се човек пита како је могуће да се Холокауст догодио, има ли одговора на то питање?

"То је нешто што је уграђено у друштвене механизме, против чега се, наравно, треба борити. Оно што је мени јасно и познато из мог бављења и медицином и осталим областима, да кажем сликовито, јесте да смо се побунили против Бога или одређеног система функционисања природе, а нисмо нашли адекватну супситуцију. Јер, или падамо у замку ауторитарних друштава и диктатура, с једне стране или, с друге стране наша друштва толико слабе да постају жртвом они који су много анималнији елемент, који своје инстикте задовољавају на много бруталнији начин. Налазити праву меру између једног и другог је веома тешко и проблематично и потребно је време да се то некако искристалише."

Да ли је зло у људској природи?

"Јесте. Оно крајње зло је психопатолошко и социопатолошко, али семе постоји без обзира на патологију. Оно се само може лакше испољити у социопатској ситуацији, када испливају социопате и психопате."

У којој мери постоји данас?

"Ужасној. И све га је више...Имате на пример у свету ужасну мржњу према избеглицама који беже од зла, а које неки од нас оптужују да су они кривци.

У данашњем говору се нисам дотакао проблема ћутљиве већине. Механизми стварања ћутљиве већине су фаворизовани од власти, у било ком смислу, јер им обезбеђује ауторитет, који с времена на време прераста у ауторитарност и диктатуру. Ћутљива већина се ствара од обданишта и од паркића у којима се деца играју. Силеџије, менталне и физичке, намећу се као вође, а остали, мање јаки, нису васпитавани да се сложе и сузбију терор."

Да ли српски народ чини довољно на очувању сећања на своје жртве?

"Не чини довољно, и постоји објашњење зашто је то тако. Међутим, и оно што се чини често се инструментализује за тренутне потребе и то опогањује сећање."

До данас нисмо успели да попишемо наше жртве. Да ли је то уопште могуће урадити?

"70 година је прошло и то је јако тешко. Међутим, пописивање бројева које је непоуздано је деградирајуће за све те појединачне жртве заједно. Значи, није битан број, битно би било сазнати имена и презимена, сазнати нешто о тим људима ма колико они били „безначајни" за светску историју и без обзира колико су година имали. Они имају свој идентитет. Тај идентитет пре бруталног краја живота, је оно што вреди и што треба неговати", закључује др Фукс у интервјуу за Програм за дијаспору РТС-а.