"Српске недељне новине" приредиле вече Данила Киша и Теодора Павловића

Студија проф. др Миливоја Павловића, која је прошле године објављена поводом 80 година од рођења и 25 година од смрти Данила Киша и награђена на Међународном сајму књига у Београду, представљена је публици у препуној галерији Спског културног центра. Милан Ђурић, вршилац дужности директора Културног и документационог центра Срба у Мађарској - својеврсне оазе српске културе и уметности, поздравио је присутне и указао на значај коју Српске недељне новине имају на пољу информисања и очувања српске писане речи у Мађарској.

Потом је Драган Јаковљевић, главни и одговорни уредник Српских недељних новина представио госте вечери и подсетио да су манифестације овог типа, које периодично организује наш недељник, део настојања уредништва да ово гласило и информише, али и едукује своје читаоце, односно да им омогући да се са члановима редакције листа друже не само преко новинских страница, већ и непосредно.

Он је потом представио аутора студије Венац од трња за Данила Киша, проф. др Миливоја Павловића, који је у Будимпешту допутовао двоструким поводом: како би читаоцима представио своју најновију књигу и примио награду Теодор Павловић, коју уредништво српског недељника из Мађарске традиционално додељује у области информисања.

Представљајући студију свог колеге Павловића, проф. др Драган Никодијевић, познати српски културолог, увео је публику у животни пут и стваралачки опус Данила Киша, али се претходно осврнуо на живот и дело аутора књиге. Проф. др Миливоје Павловић је до сада објавио петнаестак књига, од којих се посебно издвајају две студије.

"Оне са становишта теорије књижевности припрадају биографским студијама два велика аутора и књижевна ствараоца на српском језику. Један је Добрица Ћосић, коме је професор Павловић посветио монографију под називом Огледало Добрице Ћосића. Најновије дело које управо доживљава своје друго издање, јесте Венац од трња за Данила Киша. Реч је о венцу патње којим је овенчан овај познати српски и европски писац. Професор Павловић нам представља писца једном новом биографском методом, доносећи нам Киша њим самим. Данило Киш је превођен на више од тридесет језика. Он је писац о коме су многи писали: и они који су га бранили, и они који су га оспоравали. Професор Павловић је донео целовиту студију, која са социолошких, историјских и књижевнотеоријских аспеката разматра целовито стваралаштво, живот и дело Данила Киша. Аутор је трагао за свим елементима и чињеницама, до сада мање познатим. Информације је налазио у библиотеци Данила Киша, коју је писац поклонио САНУ. На маргинама књига налазио је Кишеве белешке", рекао је приказивач дела и нагласио да поетика Данила Киша иде ка авангардном приступу и раскида са такозваним грађанским романом, али да није могла да побегне од његове биографије.

"Кишова прва дела, од Псалма 44 до Мансарде, потом и породична трилогија коју чине романи Башта пепео и Рани јади и Пешчаник, који га је овенчао Ниновом наградом 1972. године, дела су са поодмаклим дејством његове биографије. У средишту његових прича су холокауст и страдање његове породице. Биографија Данила Киша изнедрила је његов идентитет", истакао је професор Никодијевић, који је своје излагање закључио речима:

"Кроз мапу читања, професор Павловић направио је и мапу писања Данила Киша. То његову студију чини особеном и јединственом. Данило Киш је писац особене естетике, али оно што га посебно краси јесте висок ниво етичности".

Илустровању интересантних тема о којима је овом приликом било речи, допринеле су гимназијалке Српске школе у Будимпешти Нађа Марчетић и Марија Симић, својом надахнутом интерпретацијом одломака из стваралачког опуса Данила Киша.

Професор Миливоје Павловић је у свом обраћању посетиоцима истакао да Данило Киш представља репрезентативну деоницу наше књижевне и културне баштине.

"Његов стег је довољно видљив са најразличитијих тачака осматрања. Препознатљив је толико да му, шта год да о Кишу напишете, све иде у прилог и повећава интересовање за његово дело. Његов пријатељ, мађарски писац Петер Естерхази, који је такође у међувремену умро, каже да код Киша имамо смрт и бесмртност у истој личности. Киш је светски писац српског имена и нашег порекла, један од највећих који су писали на српском језику. Његово дело се свакодневно премерава и осветљава из различитих углова, и тако ће бити и надаље, док је српског језика и књижевности. На факултетима, институтима, академијама и другде, настају непрестано нова дела о Кишу и поводом Киша. Уосталом, већ сада на полицама бољих јавних, па и приватних библиотека, има више студија о Кишу, него књига које је сам Киш написао",  рекао је аутор књиге.

Према његовим речима, Киш је био космополита и светски путник, који је писао на српском језику и на том језику постао писац.

""Ја сам зло осетио на својој кожи", рекао ми је једном Киш, спомињући да је чудом преживео масакр Јевреја и Срба у Новом Саду, јануара 1942. године, да је потом био избеглица у очевом завичају, у југозападној Мађарској, да је видео логоре из којих се његов отац није ни вратио (страдао 1944. у Аушвицу), да је потом био избеглица у мајчином завичају на Цетињу 1947; слушао је приче логораша и проучавао документа о логорском животу, потуцао се по Београду и Паризу, и умро је у некој врсти добровољног, изабраног изгнанства", завршио је своје излагање проф. др Миливоје Павловић.

Други повод за одржавање манифестације у Српском културном центру, била је додела традиционалне награде Теодор Павловић. Ово признање Српске недељне новине додељују појединцима који су током свог радног века дали значајан допринос информисању, пре свега Срба у дијаспори и региону. Како је подсетио главни и одговорни уредник листа Драган Јаковљевић, уручујући признање овогодишњем добитнику Миливоју Павловићу, награда носи име оснивача Сербских народних новина и уредника Летописа Матице српске у Пешти, истакнутог културног посленика с почетка деветнаестог века.

Захваљујући се на високом признању, проф. др Миливоје Павловић је рекао да се без удела пречанских Срба, и Срба који данас живе и стварају у Мађарској, српска култура не би се домогла светских пропилеја.

"Српски журнализам такође се родио и интензивно живи у дијаспори, већ више од два столећа. Он Србију види и дозива не само преко, већ и пре њених стварних административних граница, трагајући свуда, на све четири стране света, за српским судбинама, верификујући и чувајући српски језик у комуникацијама које су, како су векови и деценије пролазили, прерастале у властити звук, историјско време и бунтовну реплику. Само укратко подсећам да је прва српска и јужнословенска публикација, Славено-сербски магазин, штампана 1768. у Венецији. Да не говоримо о ономе што се збивало у Бечу и Будиму: Новине сербске, Сербски народни лист, Сербске народне новине, Матица српска, Текелијанум, Летопис", подсетио је Павловић и додао да српски журнализам данас интензивно живи на неколиким континентима, захватајући властити ваздух на свим географским ширинама, управо онако како то захтева живи организам.

"Под туђим небом, на српском језику, делује око три стотине гласила најразличитијег ритма, од дневних новина, преко недељника и месечника, до часописа или радијских и телевизијских емисија, а нека међу њима, попут Српских недељних новина, с мањим или већим прекидима, излазе скоро два века", закључио је овогодишњи добитник награде Теодор Павловић.