Дани српске културе у Италији

Скуп у Трсту, 26. фебруара отпочело је благословом протојереја ставрофора Рашка Радовића и заједничком молитвом свих присутних, а Лидија Радовановић испред Савеза Срба у Италији честитала је дан Преподобног Симеона Мироточивог представницама Кола српских сестара које су биле присутне, иако овај празник обележавају као своју славу, као и другим заслужнима које су испред Удружења или у своје лично дали свој допринос реализацији Дана српске културе.

Српско срце Јоханово је прича о немачком племићу који после трансплатације срца почиње да осећа промене које ће се итекако одразити на његов будући живот, али и на живот драгих људи особе чије је срце носио у грудима, на далеком Косову, за које никад раније није ни чуо.

Веселин Џелатовић аутор је и многобројних других романа са родољубивим садржајима издатим од стране Удружења писаца Поета, Интер Ју Преса и Народне књиге, док је Српско срце Јоханово тренутно у 13. издању, добитник и специјалног признања Академије Иво Андрић из Београда. Написан готово публицистичким стилом, питак и лаган за читање, овај роман савршен је да по свету пренесе тешку истину о страдању невиних на Косову и Метохији, нелегалној трговини људским органима као и организованом криминалу на европском, ако не и светском нивоу.

До сада је преведен на неколико европских језика, и како сазнајемо, мисија превођења на италијански језик је у току. Идеја је и да се направи филм по књизи, све с циљем како би се публици свуда у свету боље приближила тема о којој говори роман Српско срце Јоханово настао на основу истините приче, а која нажалост није и једина. Како се могло чути од аутора Веселина Џелетовића, иначе члана Међународне федерације новинара, може се говорити о хиљаду и две стотине сличних случајева, од којих за више од три стотине постоје и докази. Филмски језик најефикаснији је у томе да пренесе не само информацију, него и емоцију, родољубље народа осталог на том парчету земље да брани "чојство и јунаштво", да брани вековни сан и заштити све оно што је Косово одувек представљало а представља и даље, њихову муку и величину, свакодневни живот омогућен једино идеалима за које живе и умиру.

Ризница духовног богатства тема је и филма под називом Врата Србије-Мојсињска Света Гора Драгана Чапкуновића, насталог из потребе да се скрене пажња свеукупне јавности на предео у долинама три Мораве. Некада је овај део Србије био далеко значајнији него што би се могло и помислити не познајући историју, а што се може посведочити старим записима, хроникама и остацима сакрализације простора Мојсињских планина, присутности бројних богомоља, цркава и манастира који и данас сведоче о светлој прошлости.

Драган Чапкуновић идејни је творац и извршни продуцент овог документарног филма, а како сам каже, није остао усамљен у реализацији ове идеје. Општина Ћићевац издвојила је из свог буџета пет стотина хиљада динара, које су успеле да покрију трошкове снимања филма само захваљујући чињеници да су многобројни познати српски уметници бесплатно радили на овом родољубивом пројекту. Међу њима познати глумци Војин Ћетковић, Рада Ђуричин, Маријана Мичић, али и многи други сарадници који за свој рад нису желели хонорар. Сценариста је Живорад Милосављевић, организатор Страхиња Чапкуновић, док режију потписује Дарко Дабић. Филм који је снимљен у рекордном року за само осам дана прати развој духовности, историју овог простора у срцу данашње Србије од 9. века до данашњих дана, а могао би без проблема да послужи као дидактичко средство обзиром на мноштво информација којим обилује, познатим лицима и прелепим костимима који употпуњују угођај.

Савез Срба у Италији, као и удружења Понтес-Мостови и Вук Караџић у сарадњи са Православном црквеном општином Трст организовали су сусрет који је одржан у Сали Ристо Шкуљевић, а који дан раније презентација романа и документарног филма била организована и у другим италијанским градовима, у Вићенци и Удинама.

Вече је завршено песмом Џелетовићевом песмом Не хте' мајка којом је одао почаст српским жртвама, мајкама пре свега, а која је показала да је успех пишчевих романа бацио у запећак одличног песника, те би они који уживају у његовој прози требало да дужну пажњу обрате и на поезију огромног потенцијала. Закуску која је следила приредиле су даме из Удружења Понтес Мостови мада се ни учешће Вука Караџића не да занемарити, све под покровитељством Православне црквене општине Трст и Савеза Срба у Италији.