Преко седам мора и три океана

Путописи Јелене Димитријевић настали тридесетих година прошлог века представљају значајан допринос српској књижевности, култури и политици, саопштавају из Лагуне.

„Време је да се значај Јелене Димитријевић, као прве међу сјајним, изузетним женама, поново препозна у култури из које је потекла и да јој се додели место које је одувек заслуживала", рекла је Биљана Дојчиновић које је приредила књигу.

Она је истакла да се о Јелени Димитријевић писало за време њеног живота, али деценијама
после њене смрти није било ниједног записа.

„Зашто је то тако, можемо само да нагађамо. Умрла је 1945. пред сам крај Другог светског рата. Своју кућу у центру Београда хтела је да остави Српској академији наука и уметности, која је то одбила. Та кућа и данас стоји необележена, јер нису нађена средства за спомен-плочу."

Говорећи о путопису Седам мора и три окена Биљана Дојчинович је рекла да је посебно занимљива чињеница да тим путописима готово и није потребна фуснота, пошто ауторка много тога сама објашњава.

„Једна од кључних порука Седам мора и три океана јесте да се богатство људи налази у посматрању, разумевању и сазнавању света, што је блиско данашњој веома актуелној идеји мултикултурализма и потреби толеранције разноликости људи", истакла је професорка на Филолошком факултету Светлана Томић.

„Та идеја мултикултуризма произашла је из њеног карактера. Она је просто била таква жена, устремљена ка знању, читању, била је полиглота, несумљиво једна од најобразованијих жена оног времена и оно што је кључно - била је великанка. Знам да ова реч код неких људи изазива подсмех, али она постоји у српском језику, а Јелена Ј. Димитријевић је била управо то", рекла је Светлана Томић.

По њеном мишљењу, Јелена Ј. Димитријевић и још неке ауторке тог доба неправедно су игнорисане и ово је прилика да се то исправи.