Месец српске културе у Темишвару

Најзначајнија манифестација Срба у Румунији коју организује Савез Срба у Румунији уз подршку Министарства културе Владе Румуније и њеног Департмана за међуетничке односе у Букурешту, заједно са Генералним конзулатом Републике Србије у Темишвару, Дани српске културе у Темишвару, отворени су 30. октобра и трају до 30. новембра.

Дане српске културе у Темишвару отворили су водитељи програма Алиса Тања Тодоров и Петар Аџић истакавши да „нас наша култура окупља и ове године најлепшим што има: филмом, позориштем, књигом, сликарством, духовном и световном песмом, традицијом" и поздравили присуство Бранка Бранковића, амбасадора Републике Србије у Букурешту, Николе Лукача, начелника Севернобанатског округа, Николаја Робуа, градоначелника града Темишвара, Золтана Марошија, заменика префекта Тимишке жупаније, Калина Добре, представника Тимишког жупаниског савета, Манојловића, генералног конзула Републике Србије у Темишвару, Ирене Радојичић, конзула Републике Србије у Темишвару, Огњана Крстића, председника Савеза Срба у Румунији, Славомира Гвозденовића, посланика у Парламенту Румуније, Славољуба Аднађа, потпредседника Савеза Срба у Румунуји, председника Савезове подружнице Велики Сенмиклуш и кандидата за новог посланика у Парламенту Румуније, Кориолана Јоана Гарбонија, директорa филхармоније Банатул, представника Српске православне Епархије темишварске, представника Српске гимназије Доситеј Обрадовић и свих наших институција, наших румунских пријатеља, свих пријатеља Срба и српске културе и представника српских и румунских медија као и оних који су увеличали светковину српске културе у Темишвару.

Посебан поздрав био је упућен глумачкој екипи и режисеру филма Браћа по бабине линије Радошу Бајићу, који су својим присуством увеличали Дане српске културе у Темишвару.

Присутне су у уводном делу програма поздравили Огњан Крстић, Бранко Бранковић, Николае Робу, Никола Лукач и Золтан Мароши, који су говорили о значају Дана српске културе у Темишвару и пожелели свима угодан пријем, да би затим господин Славољуб Аднађ на самом крају уводног дела прочитао поруку господина Амета Аледина, државног секретара у Департману за међуетничке односе при Влади Румуније.

У другом делу манифестације присутни су имали привилегију да прате једну изузетно допадљиву српску причу нарави, менталитета и начина на који у Србији живи, животари, истрајава, радује се и тугује велика већина оних који су рођени или су пупчаном врпцом својих предака везани за село.

После пројекције филма на сцену су изашли и поклонили се публици редитељ и сценариста, Радош Бајић и глумци, Апостол Аца Апостоловић, Мирољуб Трошић Ђода, Никола Џамић, Марија Петронијевић, Мирко Бабић и Бранко Јанковић, који су за ову прилику дошли из Србије.

Аплаузи који су уследили били су добра гаранција да се публици филм свидео. Како и не би? Са мноштвом комичних ситуација, околности и сусрета, јунаци филма су учинили да прича личи на комедију апсурда. Уз смех до суза, филм је гледаоцима пружио шансу да макар на два сата забораве на сопствене бриге, тегобу и животне страхове, да се осете боље, да буду радоснији и охрабрени да удахну трачак наде и вере у бољу будућност.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом