Завршен Фестивал српског филма у Торонту

Завршен је шеснаести Фестивал српског филма у Торонту. У Риџент театру публика је видела осам остварења српске кинематографије, а филмови за које је владало највеће интересовање кренули су пут других градова у Онтарију, јавља наша дописница из Торонта Бранка Дикановић Трбојевић.

Српски кандидат за Оскара, филм Милоша Радовића, Дневник машиновође, отворио је 10. новембра Фестивал српског филма у Торонту. Велико интерсовање публике владало је за нови филм Емира Кустурице На млијечном путу, чије је приказивање у Торонту било и својеврсна северно-америчка премијера. Толико интересовање приморало је директора Фестивала, Ненада Станковића, да обезбеди додатне пројекције.

„На протеклих 16 смотри приказано је више од 120 филмова које је видело око 37 хиљада гледалаца. Увек је приказиван пресек најбољих остварења у српској филмској индустрији те године и по томе се овај фестивал сврстава у ред најважнијих културних менифестација са ове стране океана", каже оснивач и директор фестивала Ненад Станковић.

На отварању фестивала приређен је филмски омаж Драгану Николићу који је, својевремено, са филмовима Зона Замфирова и Лавиринт, био гост фестивала. Ненад Станковић подсећа да је у првим годинама, када је Фестивал пратила много позитивнија енергија, у Торонту гостовало 40- так редитеља, глумаца, сценариста а да се последњих година ова смотра финансира продајом карата и уз помоћ малог и средњег бизниса у Торонту.

Ове године на Фестивалу су приказани и филмови Добра жена, Мирјане Карановић, Бурек Владимира Николића, Браћа по бабине линије Радоша Бајића, Херој и казна Небојше Пајкића, Чујте Срби Горана Вукчевића као и документарни филм Магија сценографије Слободана Иветића.

Српска заједница у Торонту је бројна, али позоришне представе, концерте и овај фестивал прати, углавном, публика која је у Канаду стигла 90-тих година.

На питање да ли познаје своју публику Ненад Станковић одговара:

„Тачно је, познајем већину људи који прате филм. Реч је о београдско-сарајевској публици која је навику да прати културне догађаје донела из бившег живота. Међутим, овде су стасала деца те, такозване нове емиграције, која данас имају двадесет и више година. Сви су они Канађани који говоре српски језик али ми се чини да се нико озбиљно није позабавио њиховим културним и другим потребама, каже Станковић и да стасавају као дивљи цветак негде у пољу", закључује уз осмех.

Ове године сви филмови су били титловани на енглески језик тако да су их, без много муке, пратили и припадници треће и четврте генерација Срба рођених у Канади.