Завршен Фестивал српског филма у Торонту

Велико интересовање владало је за филм Емира Кустурице "На млијечном путу" за који је обезбеђена додатна пројекција, али и за "Дневник машиновође", "Добру жену", "Бурек"...

Завршен је шеснаести Фестивал српског филма у Торонту. У Риџент театру публика је видела осам остварења српске кинематографије, а филмови за које је владало највеће интересовање кренули су пут других градова у Онтарију, јавља наша дописница из Торонта Бранка Дикановић Трбојевић.

Српски кандидат за Оскара, филм Милоша Радовића, Дневник машиновође, отворио је 10. новембра Фестивал српског филма у Торонту. Велико интерсовање публике владало је за нови филм Емира Кустурице На млијечном путу, чије је приказивање у Торонту било и својеврсна северно-америчка премијера. Толико интересовање приморало је директора Фестивала, Ненада Станковића, да обезбеди додатне пројекције.

„На протеклих 16 смотри приказано је више од 120 филмова које је видело око 37 хиљада гледалаца. Увек је приказиван пресек најбољих остварења у српској филмској индустрији те године и по томе се овај фестивал сврстава у ред најважнијих културних менифестација са ове стране океана", каже оснивач и директор фестивала Ненад Станковић.

На отварању фестивала приређен је филмски омаж Драгану Николићу који је, својевремено, са филмовима Зона Замфирова и Лавиринт, био гост фестивала. Ненад Станковић подсећа да је у првим годинама, када је Фестивал пратила много позитивнија енергија, у Торонту гостовало 40- так редитеља, глумаца, сценариста а да се последњих година ова смотра финансира продајом карата и уз помоћ малог и средњег бизниса у Торонту.

Ове године на Фестивалу су приказани и филмови Добра жена, Мирјане Карановић, Бурек Владимира Николића, Браћа по бабине линије Радоша Бајића, Херој и казна Небојше Пајкића, Чујте Срби Горана Вукчевића као и документарни филм Магија сценографије Слободана Иветића.

Српска заједница у Торонту је бројна, али позоришне представе, концерте и овај фестивал прати, углавном, публика која је у Канаду стигла 90-тих година.

На питање да ли познаје своју публику Ненад Станковић одговара:

„Тачно је, познајем већину људи који прате филм. Реч је о београдско-сарајевској публици која је навику да прати културне догађаје донела из бившег живота. Међутим, овде су стасала деца те, такозване нове емиграције, која данас имају двадесет и више година. Сви су они Канађани који говоре српски језик али ми се чини да се нико озбиљно није позабавио њиховим културним и другим потребама, каже Станковић и да стасавају као дивљи цветак негде у пољу", закључује уз осмех.

Ове године сви филмови су били титловани на енглески језик тако да су их, без много муке, пратили и припадници треће и четврте генерација Срба рођених у Канади.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом