"Мирослављево јеванђеље" избегло Плаву гробницу

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани ћирилични рукопис на старословенском језику и највреднији примерак рукописне грађе, настао у осмој деценији дванаестог века.

Исписан је на 181 листу пергамента. Ову богослужбену књигу, претпоставља се, наручио је брат великог жупана Стефана Немање, кнез Мирослав за своју задужбину, цркву Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу.

Мирослављево јеванђеље украшено је са око 300 различитих иницијала и минијатура са геометријским преплетима с лишћем, цвећем и рајским птицама.

Даровити калиграфи, средњовековни писни - углавном монаси, урадили су и тридесетак иницијала и слика јеванђелиста и апостола, Марије Магдалене и Светог Јована Крститеља са ликом Исуса Христа.

Стицајем историјских околности, после нестанка самосталне српске државе 1459. освајачка отоманска империја похарала је значајна дела богате ризнице српског рукописног блага.

Драгоцени примерци уништени су и у ратовима. Мирослављево јеванђеље било је у манастиру Хиландар до 1896, а тада је поклоњено краљу Александру Обреновићу приликом његове посете. Када се на силу мењала политичка карта Балкана, у Великом рату 1816, Мирослављево јеванђеље нашло се са српском војском у повлачењу преко Албаније.

У једном од 43 савезничка брода, у којима је више од 160 хиљада изнемоглих српских војника и цивила кренуло према Крфу - острву спаса, нашло се и Мирослављево јеванђеље и још нека дела српске рукописне грађе.

Пуким стицајем околности Мирослављево јеванђеље није остало у Плавој гробници.

Непријатељски авион бомбардер гађао је бродове који су се кретали према Крфу. Игром судбине пилот аустријског авиона био је српског порекла и намерно није гађао мету. Тако је, правим чудом, Мирослављево јеванђеље сачувано до данас. Да сведочи о духовном и уметничком сјају српске елите тога времена.

Године 2005. уписано је у листу Унескову листу памћења света.