Међународни научни скуп о српско-хрватским односима

Предавања на скупу одвијала су се у две сесије. Једна је била посвећена проблему миграната, док се друга односила на одрживи развој у повратничким срединама, што је у основи требао био приоритет таквих дешавања. Из тог разлога били су позвани гости из привредног живота и области културе, рекао је Јанко Веселиновић, основач и организатор голубићког скупа.

„Рачунали смо да ће после више година теме нерешеног питања у међунационалним односима бити решена, међутим, она се слабо решавају, али без обзира на то, ми идемо ка томе да причамо о томе како овде покренути привреду, како оживети туризам, како омогућити да се што више људи врати у ово подручје", каже Јанко Веселиновић.

На проблеме Хрвата у Војводини, али и на све оне са којима се сусреће хрвтаска заједница,   осврнули су се представници Хрвата из Србије и Хрватске, те истакли да се заједничким договором могу решити проблеми у интересу оба народа.

Од овдашњих простора треба створити простор за нормалан живот, а од непријатеља створити пријатеље са којима је неопходан добар суживот, истакао је, између осталог, Ивица Вркић, градоначелник Осијека.

„Да нормални људи међу Хрватима и Србима више комуницирају, да се договарају, а злочести ће онда имати мање простора, према томе, рецепт је једноставан. Има и на једној и другој страни пуно красних и нормалних људи, и потребно је да се што више комуницира и разговара али о правим темама, како запослити људе, како пронаћи нека нова решења у господарству и кроз то развијати целокупни друштвени и политички сустав, дизати га на вишу разину демократску, и мислим да је то онда решење за бољи живот свих грађана без обзира које су националности", каже Ивица Вркић.

„Ми практично покушавамо заговарати да желимо иста права и Хрватима у Војводини, али првенствено желимо нагласити, да Хрватска као земља из ЕУ, не поштује донешене законе везане за националне мањине, ни Уставни закон према националним мањинама, ни Закон о језику и писму, ни Закон о школовању националних мањина, школовање на језику националне мањине. На жалост, то се углавном односи на српску националну мањину, док остале мањине, италијанска, чешка, мађарска, то право остварују. У време пред изборе, у предизборној кампањи се покушава манипулисати бирачким телом, где се покушава попис становништва изједначити са питањем пребивалишта наших људи, где се наглашава да ће велики број Срба бити избрисан из пописа становништва, да неће имати право гласа, да ћемо изгубити право на двописменост и двојезичност и слично, и то је недопустива пракса", каже Војислав Станимировић, председник СДСС-а.

Директор Центра за историју, демократију и помирење Дарко Гавриловић нагласио је како су главна тема скупа, као и прошлих 8 година, хрватско српски односи те изразио жаљење, јер како је рекао по девети пут морамо анализирати положај хрватске националне мањине у Војводини и српске националне мањине у Хрватској и то у регији где наши политичари константо изазивају кризе, подстичући национализам јер нису спремни остварити господарска обећања с почетка својих мандата.

„Великог пољског песника, када су питали да ли је могуће измирење између Пољака и Немаца после Другог светског рата он је рекао: Не дозволимо очевима да своју злу крв пренесу на своју децу. Ако то успемо, и радимо на томе девети пут овде у Голубићима и наставимо то радити у свим заједницама, крви неће бити, а неће ни бити оваквих скупова који ће се бавити оваквим темама. Наши скупови добијаће теме перспективе и могућности развоја, а Голубићи и цео овај регион ће бити позитиван пример и за друге регионе. Постаћемо пример, а не случај", каже Директор Центра за историју, демократију и помирење Дарко Гавриловић .

У завршници одржавања деветог научног скупа представљен је и осми Зборник радова са прошлогодишњом темом Српскохрватски односи, знањем до заштите идентитета, те су гостима представљене природне лепоте и богато културно наслеђе Срба жегарског краја.