недеља, 17.07.2016, 14:10 -> 08:42
Аутор: Рада Ђокић Стојадиновић
Сећање на "Завичај"
Часопис Матице исељеника Србије покренут је давне 1951. године. Испрва је носио назив "Србија" а шест година касније име је промењено у "Завичај". Ово је сећање на редакцију тог часописа које је са Програмом за дијаспору РТС поделила Вероника Бернарди, некадашња новинарка и уредница у овом часопису.
"У то време пре четрдесетак година и звезде су биле крупније и сјајније, и све некако топлије и присније, а ми новинари смо мислили да све око нас, као и звезде, има свој властити сјај." Одшкринула нам је капију сећања Вероника Бернарди, некадашњи новинар часописа Завичај и одмотала време све до 1977. године.
"Завичај је био часопис Матице исељеника Србије, која је свакога јула, и сваке године, одржавала у Србији "Исељеничку недељу" када су исељеници из целог света долазили у Београд - на провод. Тако је било и у осталим републикама бивше Југославије".
"Ми новинари, који смо писали о исељеничком животу, трудили смо се да идемо њиховим трагом" прича Вероника Бернарди. "Били смо са њима као једна велика породица. Ја нисам, али једна моја колегиница новинарка ишла је и у далеку Аустралију".
"Занимљива је била прича једног нашег исељеника који је као антикомуниста отишао из родног краја, како он каже, до најудаљеније тачке и нашао се у Аустралији међу Абориџинима. Причао нам је како су га они дивно прихватили".
"Ми смо током целе године смишљали и правили планове како да их следеће године у јулу што боље дочекамо и да им приредимо што садржајније гостопримство. Они су били та предратна и послератна исељеничка генерација. Најчешће су одлазили из земље јер нису волели комунизам и Тита. Али нама нису замерали што смо Титове слике стављали на насловну страну Завичаја".
"Ми смо у оквиру "Исељеничке недеље" а у част њиховог доласка, припремали изложбе народних ношњи и народних инструмената из њиховог краја. Организовали смо им приредбе у Коларцу, возили смо се заједно пругом Београд - Бар, обилазили знаменита историјска места и природне лепоте Србије. Тада су наше и њихове руке стајале испред нас и ми смо једни другима пружали".
"Напустила сам мој новинарски посао и ревију Завичај онога тренутка када су људи почели стављати руке иза леђа и када су политичари захтевали од исељеника да им се обавезно најаве пре доласка.
"Завичај и његова велика породица широм света и данас имају своје место у мом срцу", рекла нам је на крају Вероника Бернарди.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар