Антисрпство у Хрватској се и даље подгрејава

Према речима заменика градоначелника Вуковара и подпредседника новоосноване српске странке Демократског савеза Срба (ДСС) Срђана Милаковића „нормативно гледано, положај мањинских заједница у Републици Хрватској (РХ), а међу њима и српске, је веома добро регулисан, али у пракси све је то мртво слово на папиру, јер Срби су потпуно маргинализовани и њихов положај је, последњих година, веома лош".

У разговору за Програм за дијаспору РТС-а Милаковић је појаснио да је „јавни простор Хрватске веома контаминиран а дух ратне прошлости је и даље присутан у свакодневној комуникацији па се и у том контексту сагледавају и односи према Србима, а они се гледају кроз призму рата и колективне одговорности".

„Не само да хрватска политика све ове године није учинила готово ништа да се ти односи према Србима релаксирају већ, наротив, последњих година атмосфера се константно подгрева, некад више некад мање, зависно од политичких потреба", рекао је Милаковић и додао да су „последице свега тога да су права Срба у таквој ситуацији апсолутно неостварива".

„Срби се на пример плаше узети двојезичну личну карту, на коју имају законско право, сматрајући да би у том случају, због лоше атмосфере која постоји, могли бити вишеструко дискриминисани у остварењу својих елементарних грађанских права", рекао је Милаковић.

„Сличан је и проблем са све мањом заитересованошћу у гласању за мањинске листе и своје националне представнике јер је све мање оних који се желе легитимисати као мањински припадници, односно као Срби", упозорио је Милаковић.

„Код питања двојезичности треба истаћи да је такође и све мање родитеља који су заинтересовани за двојезичне дипломе јер би им такав докуменат сутра, како закључују, када им деца заврше школу, могао представљати проблем при њиховом запошљавању", рекао је Милаковић додајући да се и сами „прописи о запошљавању мањина не поштују".

„Треба упозорити да се оспорава и сам Ердутски споразум, на темељу кога је ово подручје Источне Славоније, Барање и Западног Срема реинтегрисано, па се тако на пример и само Заједничко веће општина (ЗВО) третира као обично удружење грађана", подсетио је Милаковић.

На питање како коментарише актуелна дешавања у Србу, у Хрватској, где десничари покушавају да спрече обележавање годишњице устанка против фашизма, Милаковић је поручио да „то, пре свега, треба гледати у контексту предизборне кампање у РХ која званично још није почела".

„Не треба заборавити да сваке године у ово време, у Србу, разне десничарске групације настоје својим националистичким и антисрпским наступима привући пажњу и изазвати нереде", рекао је Милаковић уз напомену да је то „ове године појачано због предизборне атмосфере".

Говорећи поводом учешћа на Округлом столу „Билатерални односи Србије и Хрватске: мањинска политика и европске интеграције", у организацији Форума за етничке односе у Београду, Милаковић је оценио да ту „конференцију доживљава у контексту свих ових дешавања и одговорностима између Србије и Хрватске у протеклих годину дана за побољшање тих нарушених односа".

„Очекујем да на скупу релевантни говорници и саговорници изнесу реално стање права националних мањина, како у Хрватској тако и у Србији, и да је ово један вид комуникације и дијалога у правцу релаксације односа између двеју земаља", закључио је Милаковић.