Дознаке из дијаспоре значајније од страних директних инвестиција

Народни посланик Љубиша Стојмировић оценио је да је Србија запоставила село и дијаспору, која се данас дели на три сегмента - исељенике у прекоокенанским земљама, људе на привременом раду пре свега у Европи, као и на националне мањине у окружењу.

Дознаке, које достижу више милијарди евра, које дијаспора шаље родбини у Србији, иде углавном у оне делове Србије који су мање развијени и са мање становништва.

„Нисмо успели, нити имали снаге и воље у претходних неколико деценија, да урадимо ништа да повежемо дијаспору, да се људи изван Србије осећају као припадници државе и народа", навео је он.

Како је рекао, око пет милиона живи у расејању, а оно што највише погађа јесте податак да је око 300.000 високообразованих младих отишло из земље, од тога око 50.000 доктора наука, што одговара броју колико има и у Србији.

Он је додао да је образовање тих високошколованих кадрова Србију коштало око 50 милијарди евра.

Стојмировић је пренео став многих да је неопходно успоставити институцију за дијаспору, а то је посао који мора да заврши „државни менаџмент" - председник, премијер и Влада.

Стојмировић је изразио наду да ће нова влада започети тај посао како би људи у дијаспори коначно добили исти положај као стране компаније које долазе у Србију, приликом улагања, то јест даимају могућност добијања субвенција.

Народни посланик Александар Чотрић рекао је да је забрињавајући податак да се тренд исељавања из Србије наставаља и да се процењује да између 40.000 и 50.000 напушта земљу, што је ред величине града попут Шапца.

Према његовим речима, на основу индиректних података у региону у статусу националне мањине живи 2,1 милиона Срба, а у исељеништву око 2,5 милиона.

Путем дознака, према његовим речима, у земљу пристиже годишње око пет милијарди евра од наших људи из око 100 земаља света.

„Колико је то значајан износ види се када се упореди са страним инвестицијама, које су прошле године износиле 1,8 милијарди евре. Дознаке дијаспоре чине 14 одсто БДП Србије и Србија је на петом месту по износу дознака из иностранства по глави становника", објаснио је Чотрић.

Он је указао да највише дознака долази из Немачке већ годинама, а да је на другом месту Швајцарска, а у врху су Француска, Аустрија, Хрватска, а посебно је интересантно да и из Турске стиже преко 250 милиона евра.

Имајући у виду висину дознака из иностранства, од 2000. до данас је у Србију дошло преко 75 милијарди евра, што је невероватан износ, који далеко надмашује стране инвестиције.

„По истраживањима сваки четврти наш човек има некога у иностранству, 11 одсто је рекло да редовно или повремено добија новац путем дознака од родбине из иностранства. На тај начин скоро 800.000 људи има додатну финанијску подршку. Дознаке су нешто што нама омогућује да трошимо више него што производимо. Да их нема сигурно би се сиромашније живело и оне чувају социјални мир", уверен је Чотрић.

Истовремено је указао да можемо очекивати смањење дознака у наредном периоду.

Чотрић је указао да је од великог износа дознака свега десет одсто уложено у покретање производње и отварање радних места.

Према његовим речима, неопходно је да се коначно направи база података наших у дијаспори, посебно оних заинтересованих за улагања и понудити конкретне пројекте.

Привредна комора Србије треба да отвори представништва у земљама у којој је бројна дијаспора, предложио је Чотрић, додајући да је за подстицање дијаспоре да инвестира неопходна још већа економска и политичка стабилност, пореске олакшице, смањење корупције.

Душан Коруноски, саветник у Министарству привреде, указао је на пример Ирске, која има једну од најбројнијих дијаспора, која деценијама није инвестирала у матицу, и то је учинила тек након што је земља ушла у ЕУ и променила свој однос према економији.

Коруноски је казао да је једна економија успешна ако се дијаспора враћа и инвестира и да не треба мислити само на новац дијаспоре, већ је најважније њихово знање.

Директор Центра за дијаспору у ПКС указао је на предстојећи Свесрпски самит, који ће окупити фирме из дијаспоре и матице, додајући да је циљ да се умреже.