Шта се крије иза лишћа...

Српска сликарка Мирјана-Мит Стојковић представила се кинеској публици својим радовима трећи пут. У организацији кинеске галеристкиње Сузан Ванг, власнице ONYX галерије и кустоса HANG JINYING изложба је отворена 14. маја 2016. у просторијама ARTALL салона, у Пекингу. Успешно је излагала у многим земљама, као и у Канади, Тунису и Француској, у Париском салону лепих уметности, у Лувру, где је добила специјалну награду жирија (при специал) 2006.

Мирјана Стојковић је већ имала две самосталне изложбе у Кини, где је њен рад топло прихваћен од кинеске публике. Ипак, најпријатнији коментари о њеној креативности и техници сликања долазе од самих кинеских уметника, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Зоран Боградовић председник Удружења Србија и пријатељи, која је помогла отварање изложбе.

Изложбу је отворио Рашко Радовић, доктор Филозофских наука и у кинеским уметничким круговима цењени ликовни критичар. Ова изложба у Пекингу, по речима самог Радовића, представља оду природи, чија је сврха да представи њену моћ, енергију и моћ регенерације. Било би превише једноставно посматрати њен рад само као визуелни приказ вегетације. Оно што на први поглед изгледа као изучавање листова филадендрона и сличних биљака из Арум породице, постаје, што се више посматра, органска форма са сопственим постојањем, која нас увлачи у очаравајући свет облика, меканог волумена и величанствених боја.

Чак и листови који вену, одушевљавају фасцинантним трансформацијама боја, како би нам открили у свом умирању и смрти, тајне своје унутрашње структуре и архитектуре. С друге стране, ови листови крију, као вео, тајанствени свет, где нам дозвољавају да видимо само делић кроз своје пукотине и процепе.

У неким од Мириних слика, органске форме лишћа су деконструисане, скоро дематеријализоване, сведене на игру сенки и разних нијанси боје, постајући скоро апстрактне.

Мирини актови имају нежан, искричав квалитет. Њихова бела, розикаста тела, стидљивост која провирује из тканина, подсећа на цветове магнолија која се издижу из сивих грана на јутарњем поветарцу. То суптилно истраживање тела и тканине претходило је њеним истраживањима форми вегетације.

"Овде можемо да пратимо ток једног правог, аутентичног сликара који, за разлику од многих модерних уметника, не покушава да измисли нове ствари, већ посвећује цео свој живот, безграничну енергију и таленат у изучавању реалних форми и боја, покушавајући да открије вечну тајну и за њих", наглашава Рашко Радовић за РТС.

Зато није изненађење да Кинези, са својим осећајем за природу и поштовањем према традиционалном сликарству, показују велику заинтересованост за Мирин рад.

Изложба у Пекингу је отворена до краја маја 2016.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.