Канађанин објавио књигу о априлском бомбардовању Београда

Књига Април 1941 садржи мемоарске успомене аутора Војислава Бумбаширевића, а приредио их је, допунио и на енглеском језику објавио Ламбер, рођени Француз и Канађанин.

Књига има 382 стране и представља сређене и обрађене говорне записе аутора о историјским збивањима у Југославији на почетку Другог светског рата, његовом заробљеништву у Немачкој и послератном животу у САД.

Приређивач је у књигу укључио и предговор, поговор, бројне мапе, фотографије, цртеже, библиографију, речник и индексе.

"Објављивањем књиге Април 1941 испунио сам аманет свог ујака-Србина, професора филозофије, сликара, али и резервног официра и интенданта Краљевске гарде. Он је своје ратне доживљаје, заробљеничку патњу и личне опсервације снимио на 30-ак аудио касета, а ја сам их пуну годину дана 'дешифровао', уобличио и преточио у мемоарско сведочанство", рекао је агенцију Бета Жан Ламбер.

Књига Април 1941 је већ у номенклатури Националног архива и библиотеке Канаде.

Условно речено издала ју је интернет штампарија и књижара Lulu.com која аутору и наручиоцу омогућује да штампају књигу и наруче безброј пута онолико примерака колико он или читалац-купац желе. Од 2002. до данас тај необични издавач произвео је два милиона књига и публикација.

Војислав Бумбаширевић је немачко бомбардовање Београда 6. априла 1941. доживео на необичан начин - затекло га је у 6.30 сати у трамвају док је на путу за Бели двор размишљао о новој књизи коју је желео да прикаже у новинама јер се и тиме активно бавио. Видео је авионе-бомбардере, али се чудио што није чуо никакав аларм, иако га је, историја каже, било.

Убрзо се Краљева гарда повукла у Босну, отпор је сломљен, Југославија је капитулирала. Бумбаширевић је добио и извршио задатак да надлежном однесе вест да је Краљева гарда спемна да се преда. Упутио се из Босне у Београд пешице, али су га Немци заробили. Упућен је прво у Нирнберг, па у Офебург, а највећи део заробљеничке голготе издржао је у логору у Оснабрику преживевши глад, зиму, савезничка бомбардовања - све до априла 1945. кад је Оснабрик ослобођен.

Послератни животопис Војислава Бумбаширевића прескаче неке године, а приређивач Жан Ламбер наводи да је од почетка 50-их година па све до смрти 1974. живео у Чикагу. Млади Ламбер је од 1968. живео три године код ујака, пре него што се заувек настанио у Канади.

Ранији капетан Бумаширевић постао је мирнодопски амерички сликар који се махом издржавао сликајући и дајући приватне часове филозофије. Насликао је мало оригиналних дела, али је урадио гигантске копије Мона Лизе и других познатих слика којима се изгубио сваки траг.

Ламберова мајка била је удата за Француза, а Жан је рођен у Тулузу 1948. Она је о принови обавестила фамилију у Србији, али, због тадашњих закона Информбироа телеграм је у Београд испоручен из Москве.

Због преране смрти оба родитеља мали Жан Ламбер смештен је у Београду, у породицу ујака Живојина Бумбаширевића, брата аутора данашње постхумне књиге Април 1941. Тако је Ламбер научио и српски језик који, осим француског, енглеског и немачког, и данас течно говори, а чита и пише и ћирилицом.

Иако рођени Француз и вишедеценијски Канађанин Жан Ламбер није прекидао емотивну везу са Србијом и пре 10 година дочекао је да, на лични захтев, постане и њен држављанин.

Жан Ламбер је магистрирао примењену лингвистику у Отави, а дуже од три деценије радио је у канадској федералној полицији RCMP. Оснивач је и шеф Терминолошке јединице и творац првог мултилингвалног полицијског речника на интернету. Један је од светских експерата дактилоскопије, науке о идентификацији отиском прстију.

Аутор је јединствене и капиталне књиге Термкрафт (Termcraft, условно Вештина терминологије), са поднасловом Појавни облици терминолошке науке од Винчанске културе и Сумера до Аристотела.